Обарају ли радници из Африке цену рада у Србији

Још почетком године је Хусеин Мухамед, портпарол канцеларије председника Кеније, најавио нове прилике за посао „преко гране” за своје грађане и објавио да је за њих отворено 20.000 радних места у Србији, у грађевини и сектору услуга. Ових дана стигла је и вест да су Немачка и Кенија потписале споразум о миграцији који има за циљ подстицање прилива квалификованих радника из ове источноафричке земље на немачко тржиште. Да ли све то може утицати на радну снагу из западног Балкана, а посредно и на наше грађане и домаће тржиште рада?

– Иако ће пре да оду у Немачку него код нас, јер ће тамо бити боље плаћени, битна ставка је то да афричке земље попут Кеније имају велики природни прираштај. Тако да, има радне снаге за све, па ће бити и за нас. Стога, нисмо угрожени – уверава Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе ПКС, подсећајући да су многе афричке земље склопиле дипломатске односе са Европом, али те земље не могу много да понуде, сем сировина и радне снаге.

– Србији ипак треба двадесетак хиљада радника за градњу Експа и стадиона. То све треба да буду људи грађевинске струке и из услужних делатности, као што су чишћење и одржавање... Зато, то све треба схватити као привремени увоз радне снаге, што неће нарушити нашу демографску слику. Увоз треба видети пре свега као подршку за одржавање привреде. Јер, тешко да ћемо моћи да функционишемо без увоза радне снаге из ваневропских земаља, посебно у грађевинској индустрији, угоститељству, саобраћају, све више и у сектору здравства. Већ су сада ангажовани странци свугде, а рецимо то се најбоље види у КЦС где су чистачице азијатског порекла – подсећа Станић.

У Министарству за рад и запошљавање истичу да домаће тржиште рада не може да задовољи све захтеве послодаваца, с обзиром на повећану тражњу радника последњих неколико година.

– У ситуацији када послодавац не може да пронађе домаћег држављанина којег би радно ангажовао, он се тада одлучује да ангажује странце, на које се примењује Закон о запошљавању станаца. Тим законом на свеобухватан начин је уређен начин запошљавања, а за њихово радно ангажовање у Србији није неопходно закључивање споразума – наводе у овом министарству.

Стопа незапослености за други квартал 2024. године износи 8,2 одсто, а један од начина за превазилажење јаза између понуде и тражње на тржишту рада је запошљавање странаца.

– С обзиром на појачане потребе на тржишту рада, сматрамо да наведено неће имати негативан утицај на домаће држављане. Законом о запошљавању странаца штити се домаће тржиште рада, пре свега, кроз спровођење теста тржишта рада који подразумева да се странац може запослити у Србији тек када се утврди да на евиденцији Националне службе за запошљавање нема домаћих држављана који испуњавају услове из захтева послодавца за конкретно радно место – објашњавају у министарству.

Да Србија нема довољно радне снаге, због чега и треба да расту плате, сматра проф. Љубодраг Савић, с Економског факултета.

– Србија је направила „Отворени Балкан”, па нам долазе Албанци и Македонци. За раднике, не за државу или послодавце, то је све лоша околност када говоримо о висини минималне зараде, јер нам долазе радници и са Цејлона, Непала, Индије који раде за мање паре, а Србија им је често само успутна станица. То су људи који конкуришу нашим радницима и тиме се обара цена рада у земљи – сматра проф. Савић.