Буђење Кукавице

Лесковац је кроз последњих сто година променио много епитета. Некада је био познат по текстилу и отуда назив „Мали Манчестер” као такмац у то доба највећем светском центру текстилне индустрије. Касније, почетком седамдесетих година на улазу у град стајала је табла „Добро дошли у град козметике” и тада је он то заиста и био захваљујући фабрикама Здравље и Невена. Данас Лесковчани кажу „Добро дошли у престоницу роштиља” што опет није случајуно јер је Лесковачка роштиљијада највећи светски фестивал роштиља у овом тренутку. То из године у годину оправдава све већа посета ове манифестације, али и овогодишња победничка пљескавица за Гиниса, тешка нешто мало више од 42 килограма. Победници Бојан и Милош нису се уобразили и уз непрекидно дружење и мирис пљескавице већ смишљају стратегију за наредну годину.

Поред манифестација, туристичка понуда града базира се на културној баштини и природним атракцијама. Ово друго и не чуди јер се налази на значајним стратешким путевима, путевима освајача иза којих су и до дана данашњег сачувани неки трагови, а експонати се осим у Народном музеју у Лесковцу чувају и у Народном музеју у Београду од кога је удаљен 280 километара.

У самом граду интересантан је црквени комплекс са црквом „Оџаклијом” грађеном имеђу 1805 и 1812. године поред које се налази Саборна црква (Св. Тројице). За Оџаклију је интересантно да је укопана, без неког посебног архитектонског изгледа, али да је врло акустична јер су у њене зидове уграђени земљани лонци, а стубови опковани летвама и омотавани кудељом. Један од најлепших објеката у самом граду је Кућа Боре Димитијевића Пиксле-данас Градска кућа. Некада је била седиште турског паше, а данас се у њој налази део поставке Народног музеја и представља реконструкцију градске куће с краја 19. века.

Најзначајнији локалитети краја су некропола у Малој Копашници, Градац код Злокућана и од пре нешто мање од једне деценије то је постало и брдо Хисар изнад самог Лесковца. На Хисару је пронађена гвоздена игла од чистог, нерђајућег челика што још једном показује да је овај крај био значајан металуршки и занатски центар на Балкану и шире. Отуда и очекивање да кад буду завршена сва испитивања, Хисар буде једна од окосница туристичке понуде Лесковца. Значајано место у понуди заузима и Царичин град или Јустинијана Прима удаљен неких 29 километара западно од Лесковца и око седам километара од Лебана. Настао је на степенастом узвишењу, изнад ушћа реке Царичине у Свињарицу. Потиче из шестог века, а основао га је Јустинијан Први. После обиласка туристи радо сврате на окрепљење у село Прекопчелица у етно ресторан „Дионис” на чијој се трпези нађе што шта, од богатог предјела, љутенице, јагњеће супе и неизоставног јагњећег печења заштитног знака љубазног домаћина.

Североисточно од Лесковца на 13 километара ка Нишу налазе се Јашуњски манастири, Ваведења Св. Богородице и манастир Св. Јована Крститеља.

Кад је реч о природним атракцијама, неизоставан је кањон живописне планинске реке Вучјанке која пролази кроз теснаце и брзаке, прави букове који се у овом крају зову Ђокини вирови. На последњој четвртини кањона налази се хидроцентрала (1903 године), друга по старини на Балкану и од ње до Лесковца и дан данас води очувани далековод. Над самом хидроцентралом налазе се одлично опремљени апартмани и собе за сада доступни само руководству Електродистрибуције и њима блиским људима или представницима владе, док се преко пута налази својеврсно ругло, односно већ десетак година потпуно запуштен хотел „Орлово гнездо”. Нешто боља слика је на највишем врху Кукавице где је после скоро десет година немара, ново рухо добио хотел „Влаина” који је своја врата поново отворио половином септембра ове године. Преноћиште у двокреветној соби је 1.200, полупансион 1.300, а пун пансион 1.500 динара плус још неких 100 динара дневно по особи за боравишну таксу, осигурање и пријаву боравка. Главна понуда је свеж ваздух и удобан смештај у ваздушној бањи, док остатак времена сами морате организовати у зависности од годишњег доба. Шетња се може искористити за обилазак Скобаљић града, односно његових зидина, који је име добио по војводи Николи Скобаљићу једном од браниоца Дубочице од Турака. Ускоро се очекује изградња ски стазе што би поред спортских терена употпунило понуду хотела.