Buđenje Kukavice

Leskovac je kroz poslednjih sto godina promenio mnogo epiteta. Nekada je bio poznat po tekstilu i otuda naziv „Mali Mančester” kao takmac u to doba najvećem svetskom centru tekstilne industrije. Kasnije, početkom sedamdesetih godina na ulazu u grad stajala je tabla „Dobro došli u grad kozmetike” i tada je on to zaista i bio zahvaljujući fabrikama Zdravlje i Nevena. Danas Leskovčani kažu „Dobro došli u prestonicu roštilja” što opet nije slučajuno jer je Leskovačka roštiljijada najveći svetski festival roštilja u ovom trenutku. To iz godine u godinu opravdava sve veća poseta ove manifestacije, ali i ovogodišnja pobednička pljeskavica za Ginisa, teška nešto malo više od 42 kilograma. Pobednici Bojan i Miloš nisu se uobrazili i uz neprekidno druženje i miris pljeskavice već smišljaju strategiju za narednu godinu.

Pored manifestacija, turistička ponuda grada bazira se na kulturnoj baštini i prirodnim atrakcijama. Ovo drugo i ne čudi jer se nalazi na značajnim strateškim putevima, putevima osvajača iza kojih su i do dana današnjeg sačuvani neki tragovi, a eksponati se osim u Narodnom muzeju u Leskovcu čuvaju i u Narodnom muzeju u Beogradu od koga je udaljen 280 kilometara.

U samom gradu interesantan je crkveni kompleks sa crkvom „Odžaklijom” građenom imeđu 1805 i 1812. godine pored koje se nalazi Saborna crkva (Sv. Trojice). Za Odžakliju je interesantno da je ukopana, bez nekog posebnog arhitektonskog izgleda, ali da je vrlo akustična jer su u njene zidove ugrađeni zemljani lonci, a stubovi opkovani letvama i omotavani kudeljom. Jedan od najlepših objekata u samom gradu je Kuća Bore Dimitijevića Piksle-danas Gradska kuća. Nekada je bila sedište turskog paše, a danas se u njoj nalazi deo postavke Narodnog muzeja i predstavlja rekonstrukciju gradske kuće s kraja 19. veka.

Najznačajniji lokaliteti kraja su nekropola u Maloj Kopašnici, Gradac kod Zlokućana i od pre nešto manje od jedne decenije to je postalo i brdo Hisar iznad samog Leskovca. Na Hisaru je pronađena gvozdena igla od čistog, nerđajućeg čelika što još jednom pokazuje da je ovaj kraj bio značajan metalurški i zanatski centar na Balkanu i šire. Otuda i očekivanje da kad budu završena sva ispitivanja, Hisar bude jedna od okosnica turističke ponude Leskovca. Značajano mesto u ponudi zauzima i Caričin grad ili Justinijana Prima udaljen nekih 29 kilometara zapadno od Leskovca i oko sedam kilometara od Lebana. Nastao je na stepenastom uzvišenju, iznad ušća reke Caričine u Svinjaricu. Potiče iz šestog veka, a osnovao ga je Justinijan Prvi. Posle obilaska turisti rado svrate na okrepljenje u selo Prekopčelica u etno restoran „Dionis” na čijoj se trpezi nađe što šta, od bogatog predjela, ljutenice, jagnjeće supe i neizostavnog jagnjećeg pečenja zaštitnog znaka ljubaznog domaćina.

Severoistočno od Leskovca na 13 kilometara ka Nišu nalaze se Jašunjski manastiri, Vavedenja Sv. Bogorodice i manastir Sv. Jovana Krstitelja.

Kad je reč o prirodnim atrakcijama, neizostavan je kanjon živopisne planinske reke Vučjanke koja prolazi kroz tesnace i brzake, pravi bukove koji se u ovom kraju zovu Đokini virovi. Na poslednjoj četvrtini kanjona nalazi se hidrocentrala (1903 godine), druga po starini na Balkanu i od nje do Leskovca i dan danas vodi očuvani dalekovod. Nad samom hidrocentralom nalaze se odlično opremljeni apartmani i sobe za sada dostupni samo rukovodstvu Elektrodistribucije i njima bliskim ljudima ili predstavnicima vlade, dok se preko puta nalazi svojevrsno ruglo, odnosno već desetak godina potpuno zapušten hotel „Orlovo gnezdo”. Nešto bolja slika je na najvišem vrhu Kukavice gde je posle skoro deset godina nemara, novo ruho dobio hotel „Vlaina” koji je svoja vrata ponovo otvorio polovinom septembra ove godine. Prenoćište u dvokrevetnoj sobi je 1.200, polupansion 1.300, a pun pansion 1.500 dinara plus još nekih 100 dinara dnevno po osobi za boravišnu taksu, osiguranje i prijavu boravka. Glavna ponuda je svež vazduh i udoban smeštaj u vazdušnoj banji, dok ostatak vremena sami morate organizovati u zavisnosti od godišnjeg doba. Šetnja se može iskoristiti za obilazak Skobaljić grada, odnosno njegovih zidina, koji je ime dobio po vojvodi Nikoli Skobaljiću jednom od branioca Dubočice od Turaka. Uskoro se očekuje izgradnja ski staze što bi pored sportskih terena upotpunilo ponudu hotela.