Страх од избора

За странке и њихове лидере, највећи страх и највећи стрес изазивају избори. То је за њих бити или не бити. Под стресом су нарочито они који могу нешто да изгубе, али исто тако и они који ништа не губе, али очекују да нешто добију.

Карл Фридрих, амерички уставни судија, описујући страх од предстојећих избора, рекао је да политичари већ првих дана након избора мисле на наредне изборе. То се, пре свега, односи на модерна друштва, такозвану видео демократију. Страх од избора, односно резултата, тера странке да калкулишу како би што боље прошле. "Демократска странка је за расписивање избора за председника Републике, а како на месту председника парламента имају свог човека, изгледа да ће избори бити врло брзо расписани", каже Жарко Кораћ, председник  Социјалдемократске уније. "Тим пре што према ДСС-овом тумачењу Уставног закона Тадић од 1. јануара губи легитимитет."

Јован Комшић, социолог политике, каже да се у стабилним земљама избори одржавају сваке четири године, док у земљама с проблемима или у транзицији то обично није тако. "И зато што није тако него су они ређи, а догађа се и да буду чешћи, поставља се питање да ли избори стабилизују или дестабилизују реформе нарочито у прве две године мандата. Да ли су избори лековити или нису? Неки наши теоретичари кажу да јесу, а економска струка упозорава да се тамо где су претерано чести избори политичке елите оријентишу на страначку добит, а не на корист грађана и друштва. То личи на оно –  зграби шта ти живот пружа. Странке које су добиле на изборима се усредсређују на поделу плена и деле јавна предузећа а оне које су лоше прошле, остају без ичега."

Винко Ђурић, истраживач Института за политичке студије, каже да је први страх код политичара да ће се поновити исти резултати, јер имају већа очекивања. "Наши политичари сада калкулишу са Косовом и Метохијом јер неки сматрају да је боље да избори буду одржани пре коначне одлуке а неки опет да је то боље после." Ђурић каже и да је потребно да се рашчисти у ком правцу ће ићи Србија. "Да ли ће се ићи у национално-демократском или либерално-демократском правцу сада није јасно. Национална струја, којој припадају СРС, ДСС, СПС и НС, бројнија је и они могу рећи да уколико изгубимо Косово онда нам не треба таква Европа која је дозволила да до тога дође. Мора се такође разрешити наш однос према Натоу и ЕУ."

Ђурић каже да ће, ако се статус Косова неповољно реши, то такође закомпликовати ситуацију. "Без подршке Коштунице Тадић ће тешко победити. Свака странка жели да има своје кандидате на изборима иначе им се слаби позиција за локалне изборе. Странке као што су НС и ЛДП се не плаше избора јер немају шта да изгубе и они су за њих прилика за још једну добру промоцију."

Комшић каже да код нас има и специфичности, па је тако врло неуобичајено ДСС отказао поверење ДС-у. "За овај гест би требало наћи дубље узроке, односно шта се скрива иза процењивања кандидата од стране ДСС-а. Шта стоји иза те калкулације, која је ризична и по грађане Србије. Ако се овако буде угрожавала подршка то значи да се калкулише и ванредним стањем."

"Последњих 15 дана се говори о независности Косова и Метохије а онда ће доћи до прегруписавања политичких снага. Народ ће можда бити мање расположен према Европи, а можда ће ДСС обновити сарадњу с радикалима. Унутарстраначка комбинаторика довела је с друге стране до тога да се ДС и ДСС удруже против избора градоначелника Београда. Питање је како ће све ово бити расплетено. Политичке партије и њихови лидери се састају и играју кадровским листама а не боре се за бољи живот грађана", каже Комшић.

Страх од избора тера странке на чудна понашања. Демократска странка Србије баца под ноге своја обећања и "шести принцип", неће изборе за председника Србије и градоначелника Београда, а хоће локалне. Демократска странка Србије страхује да избори могу да значе за њих и губитак премијерског места. Демократска странка захтева председничке изборе, а истовремено одлаже изборе за градоначелника Београда. Верује да једне може да добије, за друге још нема довољно убедљивог кандидата, показују испитивања јавног мњења. Челници СРС-а верују да имају најјачег кандидата за градоначелника Београда, зато осуђују ДС и ДСС да их претерано креативним тумачењем закона незаконито одлажу. Истовремено, радикали се нећкају за председничке изборе схватајући да би пораз на њима имао дугорочне последице на популарност странке.

У свим тим рачуницама нема – грађанина. Е због тога он треба да страхује.