Ни куће, ни стана, само обећања

Лозница – Беган Сунић (70) до пре осам година у Болничкој улици број 24, у центру Лознице, на плацу од 2,3 ара имао је породичну кућу, а онда је пристао да је за потребне изградње стамбене зграде поруши. Заузврат је у новој вишеспратници требало да добије стан и локал у сутерену. Уместо тога, суво лишће и коров данас покривају Беганов плац на коме минулих година није ни ашов забоден, а камоли изграђена планирана ламела.

– Дирекција за обнову и изградњу хтела је овде да гради, па сам желео да помогнем и пристао да ми сруше кућу. То није урадио нико од комшија и, како се испоставило, били су у праву, а ја сам под старе дане постао бескућник. Од 2000. године са супругом живим код сина, у једној собици. Нема на која врата нисам покуцао да решим проблем, али сам само добијао празна обећања. Општински суд у Лозници и Трговински у Ваљеву донели су пресуде у моју корист, али узалуд – прича за наш лист Сунић.

Према поравнању које је августа 2000. године потписао са ГИП „Зидар” из Лознице, фирмом која је требало да гради стамбене зграде Л-3 и Л-5 по налогу Дирекције за обнову и изградњу, он је дао сагласност да сруши породичну кућу, а да му се на име тога у згради Л-5 обезбеди стан у власништву од 58,87 квадрата, а у сутерену локал од 35,36 квадрата. Зграда је требало да буде завршена за мање од годину дана, али је после петооктобарских промена све прекинуто. Једна зграда је саграђена, али никада није довршена, док она која је требало да буде на Сунићевом плацу није ни започета. Подигао је тужбу против ГИП „Зидар” и Општински суд је 2004. пресудио да му то предузеће до краја августа исте године на његовој парцели сагради приземни стамбени објекат и локал, а уколико то не учини – да му исплати 1,4 милиона динара са припадајућом затезном каматом. Међутим, поменуто грађевинско предузеће је те године отишло у стечај. Трговински суд у Ваљеву је, решавајући пре две године захтеве поверилаца, сачинио листу потраживања на којој је Сунић у четвртом исплатном реду.

– Узалуд сам се обраћао челницима СПС-а, министру Љајићу, бившем председнику општине и сада градоначелнику и његовом заменику да ми дају неки стан, али одговора нема и не знам више коме да пишем. За стан који бих добио спреман сам да граду дам плац, а одрекао бих се и пара које требао да добијем од „Зидара” само да још ово мало живота проведем под својим кровом – каже Сунић кога у Лозници сви знају као активисту у многим областима јавног живота, а и данас обавља дужност председника Општинске организације инвалида рада.

С. Трифуновић