БиХ увози и инфлацију

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Први удар финансијске кризе није се значајније одразио на Републику Српску, али на основу тога не смемо извући закључак да ће економска криза заобићи ово подручје, упозорио је на почетку разговора за наш лист професор на Економском факултету у Бањалуци др Рајко Томаш. Глобални финансијски потрес, објашњава он, није озбиљније уздрмао Републику Српску, јер је њен банкарски систем, као и целе Босне и Херцеговине, мали и није учествовао у шпекулативним пословима који су изазвали кризу.

„На основу тога не смемо извлачити закључак да овде неће бити кризе и да ће она, ако је и буде, бити блага. Овде, дакле неће бити опште финансијске кризе као у Америци и западноевропским земљама. Али, када она пређе у економску кризу, која нам се неумитно приближава, то ће се и овде осетити. А ово је мало тржиште на коме се производи мало роба и које врло мало извози, а много увози. Великим делом, овде све функционише на бази увоза роба. Преко увоза роба, обезбеђује се највећи део јавних прихода”, истакао је др Томаш.

Он каже да је и извозни сектор у Републици Српској и изузетно осетљив на економске поремећаја на светском тржишту. „Кризу у металској индустрији већ су осетили Рудници железне руде ’Арселор Митал Приједор’ који су у овој години, због мање потражње и пада цене железне руде, смањили производњу за 20 процената. У сличним проблемима је и Фабрика глинице ’Бирач’ из Зворника. Очекујем да ће доћи и до пада производње намештаја, па ће се погоршати и услови извоза дрвета. Међутим, највећи удар врло брзо се може осетити у текстилној, обућарској и кожарској индустрији, у којима наша предузећа раде услужне послове за иностране партнере. По природи ствари, када се смањи потражња за њиховим производима у свету, прво где ће они смањити пороџбине су она подручја где се, као овде, раде одређене услуге”, образлаже наш саговорник.

Светска финансијска криза већ је проузроковала раст камата на кредите које су већ премашиле девет процената на дугорочне, односно 10 одсто на краткорочне позајмице. То ће, наводи др Томаш, утицати на смањење потрошње. „Највеће проблеме ће проузроковати пад потражње за становима, јер ће довести до смањивања производње у свим делатностима које су повезане са грађевинарством. На све ово треба додати и енорман раст цена у БиХ. Подаци кажу да су у еврозони до августа цене порасле за 3,8 одсто, у Европској унији 4,2 одсто, у САД 5,4 а у БиХ 9,4 одсто. Власти су повећање цена објашњавале поскупљењем нафте и енергената. То је, наравно, имало утицаја на раст цена. Али, то је само једна страна медаље. Друга је факат да ми увозимо много роба из суседних земаља. Из њих, уједно, увозимо и инфлацију која је већа него у еврозони. Ако не можемо утицати на цену нафте, могли смо утицати на то одакле узвозимо. Међутим, цела БиХ је тржиште предала страним трговцима који нам са робама из суседних земаља увозе и њихову инфлацију”, нагласио је др Рајко Томаш.