Љубитељ НДХ води тзв. Косово у ЕУ

Наставак континуираних притисака на Београд и ниподаштавање људских и политичких права Срба – тако би могла да се протумачи одлука Европског парламента да изабере хрватског европосланика Давора Иве Штира за шефа делегације ЕП за односе са БиХ и тзв. Косовом. На основу досадашњих порука Штира ова отворена провокација ЕП, под изговором наводне борбе за европске вредности, допринеће наставку политике апартхејда према Србима на Космету и покушајима укидања Дејтонског споразума у циљу унитарне БиХ.

После именовања, Штир је изјавио је пред БиХ велика прилика да ухвати корак и сустигне остале кандидате за чланство у ЕУ. Најавио је и да ће „предано радити на европској перспективи Косова”. То није први пут да се овај члан ХДЗ-а отворено залаже да се Приштини отворе врата европских и међународних организација. Геополитички изазови са којима се ЕУ суочава захтевају снажнији ангажман у југоисточној Европи, али је спорно због чега је изабрана особа која има такву реторику и при томе потиче из усташке породице, а треба да омогући поштовање људских права на два места која су за Србију и Србе можда најрањивија – у БиХ и на КиМ. И где је најважније сачувати мир, а не расприривати националистичке страсти.

Некадашњи министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић каже да избор Штира није случајан и да је то урађено да би Србија још више могла да буде притискана. За „Политику” истиче да ово именовање може да се тумачи као прст у око – особа која је отворено антисрпска поставља се као човек за везу са Приштином и БиХ. „Избор Штира сигурно неће довести до попуштања затегнутости и проблема које управо на том плану постоје и у БиХ и на КиМ. Можемо само да региструјемо још један потез који није добре воље. Уверавања о добрим намерама и жељама да унапређујемо сарадњу, да се приближавамо европским вредностима и циљевима са овим избором делују веома лицемерно, у светлу оваквог постављења и активности које се од такве особе могу очекивати”, каже Јовановић.

Додаје да се од Штира може очекивати све супротно од онога што нас уверавају из Брисела да је њихов циљ и да ми морамо да се потпуно ослонимо да на такву врсту условљавања. „Не сећам да је Запад икада осудио НДХ и усташку идеологију, која се наставља у извесном проценту и данас. Зато избор Штира и не изненађује. За њих је то нешто што припада интересима тог заједничког западног блока. Да је то тако може се видети и на примеру Украјине где се остаци нацизма користе у јединственој политици притисака према Русији”, наводи Јовановић.

Он додаје да не треба заборавити шта се догодило у канадском парламенту пре око годину дана, где су посланици овацијама дочекали човека који је за време Другог светског рата био изразити нациста. „За нас је избор Штира непријатно изненађење, али га морамо ставити у контекст наших односа са Западом и трудити се да то не угрози главне правце сарадње. Истовремено, то је једна кап сумње на њихове праве намере када се одлучују да једну такву личност шаљу на Балкан у две најосетљивије тачке, а то су Босна и Косово”, истиче Јовановић.

И научни саветник у Институту за европске студије Слободан Зечевић оцењује да избор Штира није случајан, јер он долази из ХДЗ-а и под утицајем је Немачке, која сматра да је неки хрватски политичар и посланик најкомпетентнији да се бави БиХ и КиМ. За наш лист наводи да је то процењено зато што познаје језик, културу и политичке ситуације у овом делу Европе.

„Што се тиче његових изјава као будућег посредника ЕП са Босном и Косметом, закључујем да су врло интересантне, јер говори да морају да се поштују европске вредности и људска права. Када је реч о Босни, слажем се с њим. Требало би да се бори да хрватски народ у БиХ има право да сам бира члана Председништва, јер је велика неправда то што немају свог члана, већ га у њихово име бирају Бошњаци. То није легитимно. Ако мисли да би Срби и Хрвати требало да остану у БиХ, бориће се за поштовање и слова и духа Дејтонског споразума по коме Срби имају снажну аутономију”, каже Зечевић.

Када је реч о КиМ, наглашава да ће Штир, уколико се буде придржавао онога што је рекао, имати пуне руке посла. „Каже да ће да се бори да поштује ’устав’ Косова. Он то не би требало да ради, већ да се бори за европске вредности, а то је да се поштују споразуми који су потписани под покровитељством ЕУ, односно Бриселски споразум, уз формирање ЗСО и поштовање људских права пре свега Срба. Морају да воде рачуна о културној и хришћанској баштини Срба која је угрожена Куртијевом политиком. Ако хоће нека се бори за те вредности и то покаже у пракси”, каже Зечевић и додаје да ако се Штир не буде борио за то што је говорио, онда ће „издати” ЕУ.

Иначе, Давор Иво Штир рођен је 1972. у Буенос Ајресу и потомак је политичких емиграната који су у ту земљу дошли после Другог светског рата. Његов деда Иван био је усташки пуковник и помоћник Вјекослава Макса Лубурића, а деда по мајци Милорад Лукач био је један од водећих емигрантских политичара Хрватске сељачке странке. Обојица су након завршетка Другог светскога рата успела преко „пацовских канала” да побегну у Аргентину. Иван Штир је у издавачкој кући Вјекослава Макса Лубурића 1964. објавио је књигу „Елементи и методе комунистичке гериле” у којој је, уз остало, описао и своја искуства у рату против партизана. Породица Штир је живела у четврти Флорес где је Давор Иво Штир одрастао и као дечак је редовно ишао на прославе 10. априла, дана проглашења НДХ. Ивана Штира је председник Хрватске Зоран Милановић 2021. у Вуковару назвао „чепинским убицом и ратним злочинцем”.

Давор Иво Штир својевремено се на речима дистанцирао од усташке политике, али су му Србија и председник Вучић последњих година више пута били на мети. „Гадости које сам прочитао у хрватским медијима само вам показују колика је заинтересованост и координисаност у акцијама и у нападима на нашу земљу”, рекао је Вучић, док је Штир одговорио на Фејсбуку, поручивши му да се бави својим народом „а не измишљеним непријатељима из Хрватске”.

Давор Штир је међутим себи дао за право да настави са оптужбама против Београда и да се бави српским народом, упозоривши 2018. на „покушај Србије да се позиционира као водећа сила у региону”. Прецизирао је и да није посреди намера да се обнови Југославија, него стварање инструмената за доминантан утицај „југосфером”.