Како Балкан види Унију

Од нашег сталног дописника
Брисел, 18. новембра – Више од 55 одсто грађана Србије верује да Европска комисија жели нашу земљу у ЕУ, док је у Хрватској у то уверено око 46 одсто испитаних, показује Галупово истраживање јавног мњења западног Балкана, названо „Између наде и разочарања”. Истовремено, свега трећина грађана Хрватске прихвата да се идентификује са Балканом, док 84 одсто испитаних у Македонији сматра да је неопходно да западни Балкан постане део ЕУ. На Косову, које је обухваћено истраживањем као посебна држава, становништво је исказало више поверења у НАТО него у ЕУ.

– После недавног извештаја у којем је ЕК оценила земље западног Балкана, занимало нас је да сазнамо како грађани тих земаља виде нас у Европској унији, па смо спровели досад најобимније истраживање јавног мњења током септембра и октобра. Резултати су свежи – казао је Роберт Манхин, председник Галупа за Европу на јучерашњем представљању резултата истраживања које је пропраћено панел-дискусијом у Европском центру за политику у Бриселу.

Најмање поверења у институције ЕУ исказали су грађани Хрватске и Босне и Херцеговине. Њих 53 одсто верује Бриселу само мало или нимало, а следе их грађани Србије са нешто више од 50 одсто неповерљивих. Највише „гласова” Унија је добила у Албанији и на Косову, где је више од 70 одсто испитаних казало да има поверења у њен рад. У Македонији и у Црној Гори око 50 одсто испитаника навело је да мање или више верује у институције ЕУ.

Када је реч о очекивањима од чланства у ЕУ, према Галупу 58 одсто грађана Србије верује да је то добро за земљу, док тако мисли тек 28 одсто Хрвата. Чак 89 одсто испитаних на Косову сматра да ће им евентуално чланство у ЕУ донети добробит, док се у Албанији тако изјаснило око 83 одсто.

Око 80 одсто анкетираних на Косову највише верује у НАТО. Како је на јучерашњем скупу у Бриселу објаснио Ветон Сурои, оснивач „Коха диторе”, „НАТО је најјача религија” међу косовским Албанцима. Рејтинг НАТО-а, најлошији је у Србији, где 19 одсто испитаних има поверења у алијансу. Интересантно је да је у Црној Гори, која је бомбардована као део СР Југославије 1999. године, исказано више поверења у НАТО, 49 одсто, него у Хрватској која је недавно ушла у алијансу, где је 34 одсто испитаних одговорило да верује НАТО-у.

Најмање поверења у помиритељску улогу Хашког трибунала изнели су грађани у Србији, свега 19 одсто, и у Хрватској (25 одсто), док се у Албанији и на Косову 68 одсто испитаника изјаснило да верује да трибунал помаже помирењу и јачању мира у региону. У складу са тим, 70 одсто грађана Србије сматра да су суђења у Хагу само церемонијална, а да су пресуде оптуженима унапред познате. Исто мишљење заступа и 58 одсто грађана Хрватске. Али у Албанији и на Косову поверење у трибунал изразило је више од 62 одсто испитаника.

Око 41 одсто грађана Србије сматра да је добро информисано о Европској унији, у Хрватској око 54 одсто, а у БиХ 37 одсто. Према мишљењу 25 одсто испитаних у нашој земљи, у ЕУ ћемо ући до 2012. године, а у Македонији исти рок је предвидело чак 38 одсто анкетираних.

Коментаришући резултате истраживања, Горан Свилановић, бивши шеф српске дипломатије, казао је да је психолошки важно да људи верују и стреме ка чланству, а да државе које су кандидати и потенцијални кандидати „воле да нешто потпишу свака два три месеца”.

Одговор „никада” који се односи на питање „које године ће ваша земља постати члан ЕУ” највише пута је употребљен у БиХ, где 16 одсто испитаних не верује у перспективу чланства. У Србији је девет одсто оних који тако мисле, а у Хрватској осам одсто. Најмање их је на Косову, око четири одсто.

Посебно питање за грађане Србије односило се на кривицу Радована Караџића оптуженог пред Хашким трибуналом. Највише анкетираних, 47 одсто, верује да је он невин, 23 одсто верује у његову кривицу, а преостали немају одговор.