Подсећање на Јована Цвијића

Обележивши столетни јубилеј „Геоморфологије” Јована Цвијића, аутор Стеван М. Станковић у свом тексту објављеном 29. јуна у рубрици Међу нама изнео је немали број занимљивих података о историји настанка, штампе и рецепције Цвијићевог капиталног дела. Такође, оквир за разумевање научних резултата Јована Цвијића јасно је оцртан почев од првих уводних редова.

Док, с једне стране, описима раскошне појаве књиге сведочи о напорима уложеним у представљање научних резултата Јована Цвијића на одговарајући начин, Стеван М. Станковић у свом прилогу, с друге стране, читалаштво исто тако подсећа на значај који је својевремено придаван налазима научника светског ранга.

Намера ширења сазнања Јована Цвијића дистрибуцијом „Геоморфологије” међу утицајне кругове у иностранству и по школама у Србији сведочи о вредности Цвијићевих сазнања не само за уже стручне кругове, него и о процени изложених резултата и њихове вредности у временима која ће уследити. Допринос географа и етнографа, академика Јована Цвијића свету науке препознаје се не само у дилеми јесу ли његови налази превазиђени или не, већ и у чињеници даље актуелизације дилема, које у „недоречености” отварају врата новим питањима.

Иначе, меру у којој је дело Јована Цвијића доживело своју афирмацију, представљајући истовремено основе домаће културе светској јавности, прати цитираност Јована Цвијића у иностранству, која говори о ништа слабијем пријему његових налаза у свету науке. Узимајући у обзир живот и дело Јована Цвијића, односно историјску улогу коју је преузео за свој народ, ако се говори о резултатима његовог рада, онда је могућа једино констатација о њиховом далекосежном утицају.

Свему до сада наведеном није згорег додати још један детаљ, који се у домаћој јавности ређе спомиње. Наиме, приликом писања своје „Историје Срба” Константин Јиричек се такође позивао на Јована Цвијића и његову тезу о утицају географско-морфолошких карактеристика на обликовање културних особина људских заједница настањених на одређеном простору. Отуда његов цитат, осврнувши се на генезу појма „Западни Балкан”, указује на различите културне утицаје којима је словенски народ на Балканском полуострву изложен, који су, додуше, довели до разлика у верском опредељењу народа, али који је услед географске морфологије Динаре успео да сачува сопствене културне корене.

Миодраг М. Вукчевић,
Инђија