Власт дала опозицији посланике за кворум

Експлоатацију литијума и бора треба трајно забранити, без литијума ништа неће стати, забрана неће државу коштати ништа, а људи у Недељицама ће живети у здравим условима, рекла је јуче Данијела Несторовић (ЕУ), образлажући Предлог измена Закона о рударству и геолошким истраживањима, који је поднело 86 опозиционих посланика у Скупштини Србије. Посланици владајуће коалиције тврде да закон није у складу с нашим правним системом, да је „економски штетан, а држава би из буџета морала да плати огромну суму новца ’Рио Тинту’, који би је тужио”.

Несторовићева је скоро два и по сата образлагала предлог, читајући, између осталог, делове из књиге „Пројекат ’Јадар’”, где се наводи да „’Рио Тинто’ не би дошао у Србију да им нису отворена врата да се понашају као господари природних ресурса”. Говорила је и о раду ове фирме кроз историју, додавши „сарађивали су са фашистима”. Подсетила је на изјаве бивше премијерке Ане Брнабић да је пројекат „Јадар” стопиран, прочитала образложење судија Уставног суда да њихово поништавање једног правног акта не значи оживљавање старог, дакле не значи оживљавање пројекта „Јадар”, а читала је и биографије појединих стручњака који су против пројекта. Док је она читала, Александар Јовановић Ћута (ЕУ) седео је поред ње са транспарентом – „Нећете копати”, а на добацивање напредњака, казао: „Мир, мир, животиње.”

Несторовићева се позвала и на скуп у САНУ и речи академика Владимира Стевановића да се природни извори у Србији посматрају као извори профита, а не посебне бриге и да је Србија по односу према природној средини на зачељу у Европи. Казала је да се стране рударске компаније у Србији понашају као државе у држави и да ће се последице њиховог рада у нашој земљи видети стотинама годинама након завршетка експлоатације, а да ће за њихово санирање бити потребно много новца.

Казала је: „Откуд толика навала на рудна богатства у Србији, па зато што се у нашој земљи не води рачуна о заштити животне средине. Чули смо да се плаћање пенала на арбитражи наводи као аргумент подршке ископавању литијума, али до данас се не зна колико је и у шта тачно ’Рио Тинто’ уложио за све претходне године. Што се тиче економских ефеката једина расположива процена налази се на сајту ’Рио Тинта Србија’ и позива се на студију коју су наручили и платили мало познатој лондонској консалтинг компанији. Помиње се милијарда евра годишњих прихода целокупног пројекта. После одбијања трошкова добављача од прихода, студија представља поделу преосталих 695 милиона евра вредне годишње бруто додате вредности. Од те суме ’Рио Тинто’ предвиђа да инкасира 450 милиона и да за свој уложени капитал узме две трећине оперативне добити пројекта. Економски ефекти за Србију били би минимални, једини добитник био би ’Рио Тинто’. Експлоатација јадарита би негативно утицала на воду и земљиште, оставила би пустош, а простор на коме је пројекат планиран, а налази се само 15 км од Лознице, био би деградиран. Новац није све, тек када последња риба и последња биљка буду убијене, схватићете да се новац не може јести.”

Председница Одбора за уставна и законодавна питања Милица Николић (СНС) казала је: „Овај срамни предлог није у складу ни са Уставом, ни са законима наше земље, а ни са здравим разумом. Ови дилетанти су својим предлогом хтели да осакате Србију, брутална је лаж да за његово спровођење нису потребна буџетска средства. Све компаније које су претходних година нешто улагале, стицале неке дозволе и имовину, после усвајања ове забране тужиле би Србију за накнаду штете, јер су то право стекле законом. Колико су неодговорни и колико ништа не знају сведочи то што у овом предлогу говоре о преради литијума, а то је урађено Законом о планирању и изградњом. Да смо се држали форме, то се овде данас не би нашло, али смо на Одбору за уставно право узели најшире могуће тумачење и гласали смо за то само зато да бисмо данас могли о овоме да расправљамо. За нас је ово прилика да покажемо грађанима колико сте неодговорни, колике сте незналице и лажови.”

Представница Одбора за привреду Снежана Пауновић (СПС), казала је да чланови одбора нису имали прилику да чују образложење које је Несторовићева јуче изнела, а „нисмо могли ни да је питамо, јер је отишла пре краја”. Казала је: „Закон нема утемељење у Уставу да бисмо разговарали о томе да је неко уставно право грађана угрожено, морамо имати папир који децидно потврђује да је то тако. Овде говоримо о праву на живот у здравој средини, еколошку сигурност и тако даље. Одбор за привреду није имао никакву експертизу тог типа, никакву студију коју је, на пример израдио ’Рио Тинто’, па је она погрешна, дакле разговарали смо о закону који је, то сада чујем, последица става једног броја људи који су верујем стручни, али то је један јако мали проценат који је наметнуо свој став о коме смо слушали безмало три сата. За ресорни одбор је овај закон неприхватљив и гласали смо против њега, молим све посланике да се у дану за гласање изјаснимо против. Не стоји ни тврдња да за спровођење закона нису потребна буџетска средства. Уколико бисмо укинули законско право које смо некоме дали 2006, па 2011. оверили ту одлуку, онда би то значило да ’Рио Тинто’ има право да тужи Србију.”

Ресорна министарка Дубравка Ђедовић Хандановић одговарала је скоро сат и по на излагање Несторовићеве, рекавши и да би забрана ископавања литијума, значила да тржиште Србије није отворено ни слободно и да не постоји слобода предузетништва, као ни тржишне привреде. Предложила је скупштини да предлог не прихвати: „Пре свега, свака одговорна држава настоји да обезбеди заштиту лежишта критичних-стратешких минералних сировина. Руде бора и литијума то свакако јесу. Оне су неопходне за зелену енергетску транзицију, борбу против климатских промена, развој савремених технологија, мобилне телефоне, рачунара, вештачку интелигенцију... Потражња за њима расте свакога дана, оне ће бити од виталног значаја за друштво и рударску индустрију у наредних 30 година, самим тим и од виталног значаја за развој привреде Србије.”

Према речима министарке, Србија би сигурно била обавезна да надокнади сву штету која је за инвеститоре настала због било ког кршења права. Одговарајући на речи Несторовићеве да ’Рио Тинто’ не би дошао у Србију да им нису била широм отворена врата, рекла је: „Да ли ви оптужујете ваше партнере из опозиције који су потписали овај предлог закона, заправо 86 њих? Рио Сава је дошла као представник ’Рио Тинта’ 2001. У време владе Зорана Ђинђића прву дозволу за извођење геолошких истраживања у Лозници добила је 2004, премијер је био Војислав Коштуница из ДСС-а. Другу добија 2005, када је председник Србије Борис Тадић, директор Народне канцеларије председника Србије Драган Ђилас, а премијер Војислав Коштуница... Пета дозвола је издата 2008, седма 2009, за време владе Мирка Цветковића, осма 2011, а девета 2012.”

Министарка је детаљно наводила колико су новца узели људи који су продали земљу „Рио Тинту”, а сада предводе протесте, а говорила је и о неким стручњацима који су учествовали у давању дозвола, а сада су против. Казала је и да се литијум неће ископавати, без гаранција за животну средину. Несторовићева је министаркино излагање назвала „семинарским радом у корист ’Рио Тинта’”, уследиле су реплике и цела расправа је тако протекла.

Недостатак кворума био је разлог што је седница почела сат времена касније, мада је у 10 сати  у сали било много више од 126 посланика, колико је потребно за кворум. Међутим, приликом утврђивања кворума само је опозиција убацила картице, њих 67, па је председница парламента Ана Брнабић дала паузу од сат времена. После паузе, више од 220 посланика се идентификовало, па је седница почела.

Ову игру с кворумом шеф посланичке групе СНС-а Миленко Јованов овако је објаснио новинарима: „Да је у сали било бар 86 посланика који су предложили измене Закона о рударству и геолошким истраживањима, посланици СНС-а би узели учешће у утврђивању кворума, али пошто их није било, желели смо да покажемо колико им је стварно стало до закона и да се расправа одржи.”

Шеф посланичке групе Ми – глас из народа Бранко Павловић рекао је да је свих шест посланика његове групе било у сали, додао је да су опозиционари који нису присуствовали почетку криви што није било кворума и оптужио их да сарађују са влашћу – „ово је доказ неозбиљности опозиционих групација”.