Папин корак ка Истоку

Папа Фрања остаје доследан свако мало изненађујући својим одлукама и реформским потезима католичку паству широм света, а понекад још и више сам клер. Тако је као мали потрес у региону одјекнула вест да ће се међу новим кардиналима Римокатоличке цркве, који ће бити именовани у децембру, наћи и београдски надбискуп Ладислав Немет. Не изненађује избор саме личности, јер о надбискупу Немету се могу чути само похвалне речи, него папина одлука да се, први пут у сто година Београдске надбискупије, њен први човек унапреди у кардинала. Како то кажу хрватски медији, Београд ће постати „sedes cardinalis”.

Да је вест добра и за Србију потврдили су својим честиткама Немету, одмах у недељу, председник Александар Вучић и поглавар Српске православне цркве Порфирије. Вучић је између осталог навео да је овај чин додатни мотив за даље продубљивање односа Србије и Свете столице, а то је била и основна порука и других званичника Србије који су јуче честитали будућем кардиналу Немету.

Председник Посланичке групе пријатељства са Ватиканом Јован Палалић оцењује да ова вест одавно није престављала тако снажну поруку папе Фрање и Свете столице нашој држави и нашој цркви. Истичући да је папа Фрања од почетка свог понтификата настојао да, за разлику од многих својих претходника, покаже веће уважавање према српском народу и Србији, подсећа да се није сагласио са канонизацијом Степинца, да су посете Србији највиших представника Свете столице чешће него раније и да је остао на позицији непризнавања независности Косова. Палалић за наш лист каже да је очигледно да Света столица види у односима са Србијом важан елеменат своје политике већег отварања ка читавом православном свету, посебно у контексту сукоба у Украјини.

Да ово није само лични чин папе којим исказује част надбискупу Ладиславу Немету, указује и др Јован Јањић, културолог и народни посланик.

„Та одлука ставља се у службу Римокатоличке цркве, ради њеног јачег утицаја, мисионарског деловања на подручју Србије, прве већински православне земље на истоку. СПЦ је помесна црква васељенске Православне цркве, самим тим Римокатоличка црква настоји да буде присутнија и на канонском подручју васцеле Православне цркве. Тиме се показује жеља за екуменским дијалогом, односно за дијалогом са помесним православним црквама”, каже Јањић за „Политику”.

Како истиче, с обзиром на то да је до сада на јужнословенским просторима место за кардинала било резервисано само у Загребу, а да се сада за кардинала катедра поставља и у Београду, то сугерише да Римокатоличка црква у будућности жели тежиште свог деловања да помери према истоку.

„Глас кардинала из Београда убудуће ће имати јачи одјек, а то је прилика и да се глас Србије у дијалогу са Светом столицом боље чује”, наглашава Јован Јањић.

У појединим медијима у Хрватској одлуку папе Фрање назвали су изненађујућом. Уз подсећање да је овом папи важан дијалог са православним светом и да „добар део те његове политике иде управо преко Београда”, портал „вечерњи.хр” наводи и да је „на својеврстан начин тој својој агенди жртвовао довршетак канонизације кардинала Алојзија Степинца, удовољавајући Српској православној цркви и њеној митоманији о Степинчевој сарадњи са усташама”. Именовање Немета за кардинала, према овом медију, „очигледно је порука Ватикана о важности једне од најистуренијих католичких бискупија према истоку и са седиштем у срцу српског православља”. Тиме, оцењује се, Београд добија на великој важности, а нови кардинал Немет ће постати део збора који ће изабрати следећег папу.

Јован Палалић напомиње и да је надбискуп Немет потпредседник Већа европских бискупских конференција, које окупља све бискупе Европе, што указује колики значај добија Београд у таквој структури односа у Католичкој цркви.

„Не треба заборавити да је управо залагањем надбискупа Немета баш у Београду недавно одржан састанак овог најважнијег органа Католичке цркве у Европи. Ватикан је очигледно водио рачуна и о још једној важној чињеници, којом Света столица, увек оријентисана на стваран живот, указује како треба водити ствар у приближавању Србима. Није случајно изабран један Мађар за београдског надбискупа, а сада по први пут у историји и београдског кардинала. Добро је процењена околност да Срби и Мађари данас имају најбоље односе у историји и да су они, поред личног залагања и стрпљивог рада председника Вучића и премијера Орбана, довели не само до таквих државних односа већ као данас резултат имају и много бољи положај Католичке цркве у Србији”, наводи Палалић.

Подсећа да је одлука о унапређењу Немета дошла за мање од месец дана од посете Србији другог човека Свете столице, државног секретара Пијетра Паролина, што указује на жељу за озбиљним дијалогом са Православном црквом.

„Како СПЦ и патријарх Порфирије имају велики углед у Риму, али и у Москви, процењује се да би наша црква могла играти важну улогу у обнови дијалога са Руском православном црквом, са којом су односи на дистанци после почетка сукоба у Украјини”, сматра Палалић. Поред тога, како додаје, Србија сада има прилику да кроз добре односе са моћним Ватиканом, користећи истрајавање на неутралној позицији у овим сукобима, активније брани своје интересе на европској политичкој шаховској табли.