Слободан из Тамнице

Пуст сам и сам ко кула Немањића”, рецитује дечак Илија Васић испред старе куће у селу Речане код Косовске Каменице. Добио је награду за младог ствараоца и говори стихове песника и професора Слободана Костића на манифестацији која је посвећена његовом животу и делу. Костић је најзначајнији и најутицајнији савремени песник Косовског или Биначког Поморавља, професор теорије књижевности, дубоко уроњен у све слојеве свога завичаја.

Овде се, на природан начин, види вековно присуство Срба: у језику, у људима, у кућама, и у црквама које су, како кажу „од старина”. Изасланик патријарха српског Порфирија, епископ новобрдски Иларион, служио је литургију, а потом и парастос песнику Слободану Костићу.

– У време када је он био професор дешавало се једно чудо на приштинском универзитету, један полет који је мало када запажен и препознат. Дешавало се чудо рађања људи, уз науку и образовање и за вечни живот, па су се многи одлучили за монашки и свештенички живот – рекао је након парастоса епископ Иларион у Цркви Свете Петке која се налази међу огромним зидовима срењовековног манастира Тамница. Овај комплекс на узвишењу изнад села је један од сегмената снажно уграђених у идентитет овог краја, на њему је гробље речанских Срба.

– Познавао сам Слободана Костића 40 година, али сам га јутрос упознао, јер сам схватио да је Слободан из Тамнице, из ове светиње – сматра проф. др Драгиша Бојовић који је и председник жирија за доделу награде која носи песниково име. Жири у ком су радили проф. др Александра Костић Тмушић и мр Живојин Ракочевић одлучио је да награду додели др Милану Громовићу за књигу „Плаво позорије, Огледи о византијској духовности и сродним аспектима српског песништва 20 века” у издању Академске књиге.

„Громовићева двострука контекстуализација Костићевог стваралаштва, у оквиру српске поезије и у оквиру дијалога са византијским наслеђем представља најозбиљнији приступ делу овог песника. Ове ауторове студије, као и друге објављене, несумњиво представљају нешто највредније што је до сада објављено о поезији Слободана Костића“, пише у образложењу жирија за доделу награда коју је саопштио професор Бојовић.

Захваљујући се на указаној части лауреат Громовић је истакао да је основа Костићеве поезије мит или завет - косовски и општи којем песник даје нови живот.

– Костић реактуализује средњовековни хронотоп специфичним песничким системом потраге „за изгубљеним временом и језиком”, како би се то време, схваћено као категорија културе и духовности, као што то раде Лалић, Павић, Тешић, поново пробудило у рухо новог времена и на књижевно уметничком терену који више нема црквена и литургијска устројства, већ се шири у богатом уметничком пољу модерне лирике – истакао је Громовић.

Свечаностима су присуствовали монаси манастира Драганац, протојереј ставрофор Трајан Којић који је заједно са породицом Костић установио ову манифестацију, старешина Цркве Светог Марка архимандрит Нектарије и свештенство Епархије рашко-призренске.

У књижевно-уметничком делу програма наступали су песници Милан Михајловић, Ненад Милошевић, Ненад Јеро Раденковић, Милица Симоновић, Бојана Миљковић, Станислав Којић и КУД „Јован Којић”. Манифестацију подржавају Канцеларија за КиМ, Министарство културе, локалне институције и породица Костић.