Банке проредиле кредите

Грађани Србије су по основу банкарских кредита за десет овогодишњих месеци реално повећали задуженост за 1,6 одсто. Повећани су само износи стамбених и пољопривредних зајмова, док је готовинских позајмица мање за 10,5 одсто, а потрошачких за око 24,1 проценат.

Наведени подаци Кредитног бироа потврђују, како је јуче рекао генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић, да је раст задужености врло умерен ида је прошлогодишња кредитна експанзија заустављена.

Номинални раст кредитног задужења од почетка године био је 16,9 одсто. Међутим, од тога треба одузети раст курса евра у првих десет месеци од 7,3 одсто, као и инфлацију од осам одсто.

Од почетка светске финансијске кризе, према Дугалићевим речима,одобравање кредита је смањено, али не драматично.Број одобрених кредита опао је за неколико процената и тај умерени пад требало би да буде настављен до краја године.

Стамбени зајмови су у првих десет месеци повећани за 48 одсто, тако да су достигли 151,5 милијарди динара. Пољопривредни кредити су од јануара до октобра повећани за 143 одсто, на 19,1 милијарду динара, пре свега под утицајем ангажовања Министарства пољопривреде.

Обим готовинских кредита опао је у том периоду, како је прецизирао, на 114,2 милијарде динара, а потрошачких на 18,5 милијарди динара. Кашњење у отплати кредита грађана се повећало са 1,2 на 1,5 одсто.

Састанак НБС са четири највеће банке у Србији о олакшавању услова за отплату кредита био је радног карактера, а централна банка, како је рекао,припрема решења која ће важити за све када буду формално донета. Суштина тих мера је, додао је, да се тренутно олакшају обавезе које грађани имају код банака, да се месечне рате мало смање, како би терет био подношљивији.

Генерални секретар Удружења је напоменуо да је на Дан штедње у готово свим банкама износ новоположених средстава био већи од износа повученог новца. Он очекује да ће на крају новембра износ штедње у нашим банкама бити већи него на почетку кампање штедње.

Дугалић је оценио да је раст курса евра последица смањеног прилива страног новца. Он је при том истакао да банке немају никакав интерес да шпекулишу курсом и да курс „скочи” да би зарадиле. Напротив, скупљи евро им ствара проблеме јер ће грађани теже отплаћивати кредите. Уз то, банке не купују евре за себе већ за своје клијенте.

Металс банка, у којој су биле уведене привремене мере, рекао је Дугалић „на путу је потпуне консолидације”, јер је ликвидност нормализована и све обавезе плаћене.

Б. Думић