Сећање на аутора култне серије „Више од игре”

Пожаревац – До 10. октобра Пожаревац ће бити у знаку свог суграђанина Слободана Стојановића, писца, драматурга и сценаристе, аутора чувене серије „Више од игре” из давне 1976. године. Како је детињство и младост провео у Пожаревцу и тамо преминуо, овај град чува сећање на њега кроз манифестацију „Дани Слободана Стојановића” која се ове године одржава петнаести пут. Организатор је Народна библиотека „Илија М. Петровић” у Пожаревцу, којом је Стојановић пет година руководио. У сарадњи са Градом Пожаревцем и Фондацијом „Слободан Стојановић” приређују низ догађаја у Галерији Народног музеја Пожаревац, као својеврсни вид културе сећања.

Манифестација је званично отворена полагањем венаца крај бисте овог знаменитог Пожаревљанина у Сунчаном парку у центру града.

Марија Влајовић, чланица Градског већа задужена за ресор културе, рекла је да је био један од ретких који је био омиљен и код критике и код публике.

Непогрешиво је успевао да сваком свом лику нађе оправдање чак и за најстрашније преступе које би учинио. Уколико би тражили одговор на питање које емоције његова дела изазивају код људи, на првом месту би свакако била емпатија. Верно је описивао животне ситуације које су могле свима да се догоде, па смо сви веровали да не би могао другачије све то написати да све те своје ликове није и лично познавао, рекла је између осталог Влајовићева.

Градимир Стојановић, Слободанов брат, обратио се у име Фондације „Слободан Стојановић” захваливши у име породице организаторима и граду што чувају његов лик и дело и што планирају да програм проширују.

Вера Зарић Митровић, директорка пожаревачке библиотеке, подсетила је на историјат манифестације, те да је од 2009.  када је расписан први конкурс за најбољу драму,  штампано 15 победничких од којих су неке доживеле  и позоришно представљање.

Отворена је и изложба „Поетика Слободана Стојановића”, која обухвата плакате и фотографије из филмова и серија насталих по његовом сценарију, а трајаће до 12. октобра. Уручена је и награда која носи његово име, по управо завршеном конкурсу за најбољу необјављену драму. Пристигло је 20 радова, а по одлуци жирија прво место освојио је драмски текст „Генеза једног пропадања – преобразба”, ауторке Теодоре Марковић.

Јуче је на програму било  представљање књиге Здравка Шотре „Мојих 500 глумаца”, уследила је потом пројекција филма „Или како вам драго… Птиц и птица” коју је Шотра режирао по Стојановићевом сценарију. Данас ће бити промовисана књига Радоја Радосављевића „Потпредседник Републике” на којој ће поред аутора учествовати и театролошкиња Драгана Бошковић, а  последњег дана манифестације биће представљен роман Слободана Стојановића „Девојка са лампом, 1936”, као и књига поезије Радивоја Лоле Ђукића „Црно у црном”, у издању Фондације „Слободан Стојановић” . Од ове године у манифестацију се укључио и Центар за културу Пожаревац, па ће у наредном периоду бити режиране представе које су побеђивале претходних година на конкурсу „Слободан Стојановић”.

Слободан Стојановић је рођен 1937. године у Ђаковици, а детињство и део живота провео је у Пожаревцу где је шездесетих година 20. века био управник Народне библиотеке.  Дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду, где је касније радио као професор. Био је уметнички директор Савременог, садашњег Београдског драмског позоришта, уредник на Телевизији Београд. Написао је више од 25 драмских текстова, око 90 филмских сценарија, песме, есеје, приповетке. Од екранизованих дела издвајају се „Осма офанзива”, „Игмански марш” , „Сироче” , „Идемо даље”, „Јастук гроба мог”, „Ерогена зона” , „Смоки”,  „Учитељ”, „Или како вам драго”,   „Голубовићи”…

Најпрепознатљивији је ипак по телевизијској серији „Више од игре”, емитованој  1977. године, која је много пута репризирана, а важи за једну од најбољих на РТС-у. У девет епизода серије радња се одвија у Градини, измишљеној варошици у Србији и прати збивања од 1931. до 1941. која се преламају и у малој средини, а кроз причу о ривалству локалних фудбалских клубова Грађански и Раднички шаље се порука да је фудбал повод а суштина је нешто „више од игре“. И сам Стојановић је својевремно изјавио да је фудбал више од игре, огледало и рефлекс животних осцилација. Тада је открио да је Градина заправо Пожаревац.

„Пошто сам ја растао у Пожаревцу, и пошто сам тамо сазнао за многе догодовштине из тих тридесетих година које описујем, из времена кад су се између Радничког и Грађанског испољавале не само фудбалске већ и политичке поларизације – имена су аутентична, али су и симболична – онда схватите да се радња догађа баш у Пожаревцу”, изјавио је својевремено.

Написао је и сценарио за наставак серије али је његова изненадна смрт почетком 2000. године спречила реализацију. Преминуо је у Пожаревцу где је и сахрањен.