Sećanje na autora kultne serije „Više od igre”

Požarevac – Do 10. oktobra Požarevac će biti u znaku svog sugrađanina Slobodana Stojanovića, pisca, dramaturga i scenariste, autora čuvene serije „Više od igre” iz davne 1976. godine. Kako je detinjstvo i mladost proveo u Požarevcu i tamo preminuo, ovaj grad čuva sećanje na njega kroz manifestaciju „Dani Slobodana Stojanovića” koja se ove godine održava petnaesti put. Organizator je Narodna biblioteka „Ilija M. Petrović” u Požarevcu, kojom je Stojanović pet godina rukovodio. U saradnji sa Gradom Požarevcem i Fondacijom „Slobodan Stojanović” priređuju niz događaja u Galeriji Narodnog muzeja Požarevac, kao svojevrsni vid kulture sećanja.

Manifestacija je zvanično otvorena polaganjem venaca kraj biste ovog znamenitog Požarevljanina u Sunčanom parku u centru grada.

Marija Vlajović, članica Gradskog veća zadužena za resor kulture, rekla je da je bio jedan od retkih koji je bio omiljen i kod kritike i kod publike.

Nepogrešivo je uspevao da svakom svom liku nađe opravdanje čak i za najstrašnije prestupe koje bi učinio. Ukoliko bi tražili odgovor na pitanje koje emocije njegova dela izazivaju kod ljudi, na prvom mestu bi svakako bila empatija. Verno je opisivao životne situacije koje su mogle svima da se dogode, pa smo svi verovali da ne bi mogao drugačije sve to napisati da sve te svoje likove nije i lično poznavao, rekla je između ostalog Vlajovićeva.

Gradimir Stojanović, Slobodanov brat, obratio se u ime Fondacije „Slobodan Stojanović” zahvalivši u ime porodice organizatorima i gradu što čuvaju njegov lik i delo i što planiraju da program proširuju.

Vera Zarić Mitrović, direktorka požarevačke biblioteke, podsetila je na istorijat manifestacije, te da je od 2009.  kada je raspisan prvi konkurs za najbolju dramu,  štampano 15 pobedničkih od kojih su neke doživele  i pozorišno predstavljanje.

Otvorena je i izložba „Poetika Slobodana Stojanovića”, koja obuhvata plakate i fotografije iz filmova i serija nastalih po njegovom scenariju, a trajaće do 12. oktobra. Uručena je i nagrada koja nosi njegovo ime, po upravo završenom konkursu za najbolju neobjavljenu dramu. Pristiglo je 20 radova, a po odluci žirija prvo mesto osvojio je dramski tekst „Geneza jednog propadanja – preobrazba”, autorke Teodore Marković.

Juče je na programu bilo  predstavljanje knjige Zdravka Šotre „Mojih 500 glumaca”, usledila je potom projekcija filma „Ili kako vam drago… Ptic i ptica” koju je Šotra režirao po Stojanovićevom scenariju. Danas će biti promovisana knjiga Radoja Radosavljevića „Potpredsednik Republike” na kojoj će pored autora učestvovati i teatrološkinja Dragana Bošković, a  poslednjeg dana manifestacije biće predstavljen roman Slobodana Stojanovića „Devojka sa lampom, 1936”, kao i knjiga poezije Radivoja Lole Đukića „Crno u crnom”, u izdanju Fondacije „Slobodan Stojanović” . Od ove godine u manifestaciju se uključio i Centar za kulturu Požarevac, pa će u narednom periodu biti režirane predstave koje su pobeđivale prethodnih godina na konkursu „Slobodan Stojanović”.

Slobodan Stojanović je rođen 1937. godine u Đakovici, a detinjstvo i deo života proveo je u Požarevcu gde je šezdesetih godina 20. veka bio upravnik Narodne biblioteke.  Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je kasnije radio kao profesor. Bio je umetnički direktor Savremenog, sadašnjeg Beogradskog dramskog pozorišta, urednik na Televiziji Beograd. Napisao je više od 25 dramskih tekstova, oko 90 filmskih scenarija, pesme, eseje, pripovetke. Od ekranizovanih dela izdvajaju se „Osma ofanziva”, „Igmanski marš” , „Siroče” , „Idemo dalje”, „Jastuk groba mog”, „Erogena zona” , „Smoki”,  „Učitelj”, „Ili kako vam drago”,   „Golubovići”…

Najprepoznatljiviji je ipak po televizijskoj seriji „Više od igre”, emitovanoj  1977. godine, koja je mnogo puta reprizirana, a važi za jednu od najboljih na RTS-u. U devet epizoda serije radnja se odvija u Gradini, izmišljenoj varošici u Srbiji i prati zbivanja od 1931. do 1941. koja se prelamaju i u maloj sredini, a kroz priču o rivalstvu lokalnih fudbalskih klubova Građanski i Radnički šalje se poruka da je fudbal povod a suština je nešto „više od igre“. I sam Stojanović je svojevremno izjavio da je fudbal više od igre, ogledalo i refleks životnih oscilacija. Tada je otkrio da je Gradina zapravo Požarevac.

„Pošto sam ja rastao u Požarevcu, i pošto sam tamo saznao za mnoge dogodovštine iz tih tridesetih godina koje opisujem, iz vremena kad su se između Radničkog i Građanskog ispoljavale ne samo fudbalske već i političke polarizacije – imena su autentična, ali su i simbolična – onda shvatite da se radnja događa baš u Požarevcu”, izjavio je svojevremeno.

Napisao je i scenario za nastavak serije ali je njegova iznenadna smrt početkom 2000. godine sprečila realizaciju. Preminuo je u Požarevcu gde je i sahranjen.