Изложба у част ослободиоцима Панчева

Панчево – „Сваке вечери, тих првих дана октобра, одлазили смо на починак уверени да ћемо се пробудити у слободи. Било је јутро, 6. октобар. На наш, избледелим пак-папиром замрачени прозор, куцала је мајка сликара Јоце Витомирова и говорила: ’Устајте, устајте! Иду Руси!’ Пролазили су нашом улицом (Синђелићевом) у мањим групама и вукли митраљез на точковима (Максим). Задржавали смо их, сви су хтели да их загрле, изљубе. А они мокри, необријани, блатњави, говорили су: ’На Берлин, на Берлин!’”, прибележио је Витомир Сударски, један од сведока ослобођења Панчева.

Након три и по године окупације, хапшења, мучења Гестапоа, смрти, страха и глади, Панчево је у рано јутро 6. октобра 1944. године дочекало слободу. Од тог дана прошло је 80 година, које град на Тамишу обележава изложбом „Смрт фашизму слобода народу” у овдашњем Народном музеју. Поставка прати догађаје од 27. марта и ток рата са прилозима о погинулим члановима покрета отпора, бруталним злочинима, масовним вешањима и стрељањима, које су снимали немачки фотографи. Прилози даље бележе долазак Црвене армије, борбе за град, док централно место заузимају фотографије генерала Василија Филиповича Маргелова, команданта 49. Гардијске стрељачке дивизије која је у садејству са партизанским јединицама ослободила град. Панчевцима доскора непозната личност, легенда совјетске војске, који је преживео рат, у својим мемоарима помиње Панчево, где каже „да је неочекивано било, да за тако мали град, буде тако жестока борба”.

Немци су утврдили Панчево, као да Берлин чувају. Довели су специјалне јединице из Београда, новог команданта града, артиљерију, чак и „фердинанда”, топ огромног калибра – све што су могли. Битка је била, казују извори, крвава, о чему сведочи преко 500 погинулих немачких војника и стотину заробљених, а код Совјета 124 погинула и 400 рањених. Немачки командири на појединим деловима фронта, 5. октобра, моле команданта Хилдебранта да нареди повлачење, јер ће, ако остану, сви ће изгинути. То је јединствен случај, напомиње историчар Срђан Божовић, да немачки официри моле да се повуку, а говори, колико су борбе биле жестоке. Дан касније Немци напуштају Панчево, а за собом уништавају објекте које су држали и пале сву документацију, војну опрему, да ништа не оставе Совјетима, који долазе  из правца Старчева.

„Ослободиоце је дочекало хиљаде људи на улицама, играла су се кола, славило се и пуцало, а оно што би могло да зачуди је, да док Црвена армија улази, звоне црквена звона. Али, одушевљење је било толико, да то није било питање идеологије, ни ’црвене звезде’, ни ’петокраке’, јер – дошла је слобода. Такође, упозорења из совјетске и партизанске команде да се разиђу, зато што постоји могућност бомбардовања града, нико није послушао. И заиста Немци јесу поново напали град, али ништа нису успели да ураде”, каже Сржан Божовић, кустос историчар у панчевачком музеју.

Одмах по ослобођењу успостављена је нова команда, први задаци били су обезбедити храну, преживљавање и прављени су планови за подизање споменика. Управо испред зграде данашњег музеја, а тада Магистрата, била је гробница 78 совјетских војника, чији посмртни остаци су касније есхумирани и сахрањени заједно са партизанима на гробљу у Вршцу.

„Панчево је град у Банату који је највише страдао, вероватно и један од страдалнијих градова у Војводини. Зато се сећање на освајање слободе и страдале мора чувати. То није питање идеологије, већ је реч о патриотизму, храбрости, а може се рећи и чојству, јер су страдали показали спремност на највеће жртве”, истиче Божовић. Ипак, кажу у музеју, током најаве изложбе долазили су грађани – неки одушевљени, а неки љути на њих.

„Њима поручујемо да је ово историјски догађај од изузетног значаја за наш град и земљу, и да је наша дужност да сећања сачувамо. Зато ћемо се побринути да све школе у граду прођу кроз ову изложбу”, истиче Мирослав Бурцлин, директор Народног музеја Панчево, у чијој галерији је као део поставке и меморијал о споменицима подигнутим погинулима за слободу, аутентична макета Свиларе, првог нацистичког логора у Банату, као и макете оружја, авиона, тенкова, борних кола и војника који су учествовали у Другом светском рату.