Насиље не иде уз спорт

Повратак и афирмација морала у спорт представљају полазну тачку акције Карактером против насиља која има едукативни карактер. Намера је да се промовише кодекс спортског понашања спортиста, тренера, судија, студената, родитеља, спортских функционера, новинара и гледалаца. Покретачи акције су Центар за слободне изборе и демократију и Центар за праве вредности, а подршка је стигла и од Министарства омладине и спорта:

– Неопходна је заједничко деловање институција, организација и медија да би се друштво изборило са проблемом насиља. Изменом закона о спречавању насиља на спортским теренима успостављене су рестриктивније мере, и то већ даје боље резултате. Желимо да спортски терени буду место радости и задовољства а не агресије. После састанка са министром полиције Ивицом Дачићем договорено је да заједничким снагама радимо против насиља у спорту. У петак нас очекује значајна посета представника Савета Европе, они ће оцењивати нашу ситуацију и верујем да ће резултати бити задовољавајући, јер сви индикатори показују да се насиље у спорту смањује – рекла је Снежана Самарџић-Марковић, министар омладине и спорта.

Љубица Баћанац из Републичког завода за спорт представила је резултате истраживања насиља у спорту Србије, при том дефинишући насиље у спорту као сваку реч или поступак који наноси повреду онима који су укључени у спортске активности. Едукација је један од основних путева уз чију помоћ проблем насиља може да се сведе на разумну меру.

Социолог Срећко Михаиловић сарадник ЦЕСИД-а предочио је податке до којих се дошло на узорку од 4.500 испитаника, који показују однос грађана према спорту:

– За спорт је заинтересовано две трећине испитаника, и готово сви они су и навијачи у првом реду два највећа клуба. Навијаче Црвене звезде чини једна трећина, односно 2,5 милиона док навијачима Партизана припада једна четвртина што је око два милиона присталица. Приметан је висок степен лојалности клубу за који се навија и спремност да се уз клуб остане чак и када резултати нису задовољавајући.

Како медији приказују насиље у спорту, био је предмет анализе кроз 1.400 новинских текстова, у којима доминирају текстови о насиљу у фудбалу са 66 одсто, а затим у кошарци 22 одсто.

Посебна пажња усмерена је на екстремне навијаче који имају „лик српског – навијача ратника” изграђен по моделу лика српског ратника из деведесетих година а разумевање сопственог лика налазе у: национализму, религиозности – православљу, доживљају полиције и власти као непријатеља, мржњи према противничкој групи и уопште доминацији негативних емоција...

– Данашње екстремне навијаче карактерише самосталност, независност и аутономност у односу на спорт. Насиље тих навијача није везано за догађаје на терену – закључио је Михаиловић.

Т. Амић