Nasilje ne ide uz sport

Povratak i afirmacija morala u sport predstavljaju polaznu tačku akcije Karakterom protiv nasilja koja ima edukativni karakter. Namera je da se promoviše kodeks sportskog ponašanja sportista, trenera, sudija, studenata, roditelja, sportskih funkcionera, novinara i gledalaca. Pokretači akcije su Centar za slobodne izbore i demokratiju i Centar za prave vrednosti, a podrška je stigla i od Ministarstva omladine i sporta:

– Neophodna je zajedničko delovanje institucija, organizacija i medija da bi se društvo izborilo sa problemom nasilja. Izmenom zakona o sprečavanju nasilja na sportskim terenima uspostavljene su restriktivnije mere, i to već daje bolje rezultate. Želimo da sportski tereni budu mesto radosti i zadovoljstva a ne agresije. Posle sastanka sa ministrom policije Ivicom Dačićem dogovoreno je da zajedničkim snagama radimo protiv nasilja u sportu. U petak nas očekuje značajna poseta predstavnika Saveta Evrope, oni će ocenjivati našu situaciju i verujem da će rezultati biti zadovoljavajući, jer svi indikatori pokazuju da se nasilje u sportu smanjuje – rekla je Snežana Samardžić-Marković, ministar omladine i sporta.

Ljubica Baćanac iz Republičkog zavoda za sport predstavila je rezultate istraživanja nasilja u sportu Srbije, pri tom definišući nasilje u sportu kao svaku reč ili postupak koji nanosi povredu onima koji su uključeni u sportske aktivnosti. Edukacija je jedan od osnovnih puteva uz čiju pomoć problem nasilja može da se svede na razumnu meru.

Sociolog Srećko Mihailović saradnik CESID-a predočio je podatke do kojih se došlo na uzorku od 4.500 ispitanika, koji pokazuju odnos građana prema sportu:

– Za sport je zainteresovano dve trećine ispitanika, i gotovo svi oni su i navijači u prvom redu dva najveća kluba. Navijače Crvene zvezde čini jedna trećina, odnosno 2,5 miliona dok navijačima Partizana pripada jedna četvrtina što je oko dva miliona pristalica. Primetan je visok stepen lojalnosti klubu za koji se navija i spremnost da se uz klub ostane čak i kada rezultati nisu zadovoljavajući.

Kako mediji prikazuju nasilje u sportu, bio je predmet analize kroz 1.400 novinskih tekstova, u kojima dominiraju tekstovi o nasilju u fudbalu sa 66 odsto, a zatim u košarci 22 odsto.

Posebna pažnja usmerena je na ekstremne navijače koji imaju „lik srpskog – navijača ratnika” izgrađen po modelu lika srpskog ratnika iz devedesetih godina a razumevanje sopstvenog lika nalaze u: nacionalizmu, religioznosti – pravoslavlju, doživljaju policije i vlasti kao neprijatelja, mržnji prema protivničkoj grupi i uopšte dominaciji negativnih emocija...

– Današnje ekstremne navijače karakteriše samostalnost, nezavisnost i autonomnost u odnosu na sport. Nasilje tih navijača nije vezano za događaje na terenu – zaključio je Mihailović.

T. Amić