Нови снажан импулс на европском путу

„Развој пословног окружења и приватног сектора”, „Зелена и дигитална транзиција”, „Људски капитал” и „Основе” – четири су области од којих се састоји Реформска агенда Републике Србије, коју је недавно усвојила Влада Србије. Овај документ, од којег се очекује да буде нови снажан импулс на европском путу наше земље, садржи 98 мера од чијег ће спровођења зависити исплата 1,58 милијарди евра, колико је предвиђено за Србију у оквиру Плана раста Европске уније за западни Балкан, донет раније ове године. Региону је намењено укупно шест милијарди евра, под условом да се испуне Реформске агенде које свака влада треба да усвоји. Распоред планираног спровођења мера утврђен је за шестомесечни период почев од 31. децембра 2024. године закључно са 31. децембром 2027. године.

Саговорници „Политике”, професор са Института за европске студије др Слободан Зечевић и политички аналитичар Срђан Барац сматрају да је усвајање Реформске агенде значајно на путу европских интеграција Србије. Иначе, у оквиру области „Развој пословног окружења и приватног сектора” предвиђа се, како пише „Јуропијан вестерн Балкан”, да ће, до краја спровођења Реформске агенде, сва јавна предузећа основана од стране Републике Србије бити регистрована као акционарска друштва или друштва са ограниченом одговорношћу, као и да ће бити успостављена независна функција интерне ревизије у свим предузећима која имају обавезу да оснују одбор за ревизију. Друга подобласт у оквиру ове области, „Развој приватног сектора”, обухвата реформе у вези са државном помоћи и јавним набавкама.

Када је реч о „Зеленој и дигиталној транзицији” укључена је „Трансформација сектора енергетике”, али и „Постепено прилагођавање тарифа до нивоа повраћаја трошкова уз мере за решавање енергетског сиромаштва уколико и када је неопходно”. У подобласти „Дигитализација”, прва реформа која се планира је развој сигурне и одрживе дигиталне инфраструктуре, укључујући развој широкопојасног приступа у руралним пределима и 5Г мрежа. Планира се покривање 40 одсто домаћинстава у Републици Србији сигналом 5Г мрежа и услугама до краја 2027. године.

Област „Људски капитал” је најмање обимна у смислу броја реформи и подељена је на – „Тржиште рада” и „Образовање и вештине”. Предвиђен је, између осталог, Закон о радној пракси до децембра 2027. године, као и регистровање 30 одсто лица која нису запослена, нису на школовању, нити су на обуци (НЕЕТ). Област „Основе” садржи подобласт „Демократија”, која подразумева реформу „Припрема мапе пута/плана и спровођење препорука ОЕБС/ОДИХР и органа Савета Европе о изборном оквиру”. Друга подобласт су „Основна права”, у оквиру које се налази реформа „Побољшање заштите основних права за рањиве појединце и припаднике националних мањина”. Следе и „Борба против организованог криминала” где је фокус на контроли оружја и борби против трговине људима, као и „Безбедност и миграције”, „Борба против корупције”, као и подобласт „Правосуђе”.

Усвајање Реформске агенде је, према речима Слободана Зечевића, значајно у контексту добијања 1,58 милијарди евра за реализацију пројеката у Србији, а који би требало да нас приближе нивоу живота у Европској унији, јер је, како наводи наш саговорник, ЕУ приметила да ми заостајемо, будући да нисмо чланица и не добијамо средства из фондова као регуларне чланице. Како каже, решили су да нам дају додатна средства, али она су условљена неким реформама које ми треба да спроведемо. „Сада је Влада Србије донела мере, односно донела реформски програм шта ће радити у наредном периоду, како ће и у којим роковима задовољити захтеве ЕУ”, додао је Зечевић.

Срђан Барац сматра да је усвајање Реформске агенде Републике Србије важан документ на нашем европском путу. „Са једне стране, документ носи обећање убрзаног пута ка чланству у ЕУ, што би, уз План раста за западни Балкан и јасну и конзистентну поруку да је овај регион заједнички на том путу, требало да донесе економски напредак, јачање владавине права и демократизацију друштва”, рекао је Барац. Међутим, додао је, с друге стране, питање које остаје отворено јесте – да ли ће се овај план заиста ефикасно спровести или ће постати још једна у низу бирократских препрека. „Некада смо мислили да смо на ауто-путу, па на регионалном путу, па онда да се налазимо на слепом европском путу и можда је крајњи тренутак да нам покажу да ипак тај пут негде води”, оценио је Барац.

Зечевић наводи да, када је реч о „Основама”, морамо да реформишемо изборни процес у Србији да би он био ефикаснији и да би одговарао стандардима ЕУ, а ту је и регулисање бирачких спискова. Додао је да када је реч о медијима ту је избор РЕМ-а, а када је реч о правосуђу – запошљавање већег броја судија и тужилаца и смањење времена да се донесу првостепене пресуде. Када је реч о тржишту рада, каже Зечевић, ту су исто неке мере, као и у образовању, да бисмо се усагласили са ЕУ. Зелена транзиција је посебна област, ту је реч о зградама, о изолацији да се побољша, да би се мање трошила енергија, наводи професор Института за европске студије.

Када се ради о реформским захтевима, како истиче Барац, иако на папиру делују јасни, они се често суочавају са проблемима у имплементацији. Укљученост 37 институција Републике Србије у припрему овог документа је позитиван корак ка свеобухватнијем реформском процесу, али нам искуство показује да широка укљученост не гарантује нужно и резултате, закључује Барац. „Међутим, важно је да је послата јасна порука да смо спремни, посвећени и да наша воља није упитна, уз све објективне потешкоће на нашем путу”, указује он. Наглашава и да брзина реформи не би смела да угрози њихов квалитет, као и да европски партнери нарочито после вишегодишњег „замора од проширења”, све више инсистирају на стварним резултатима, а не само на формалним испуњењима поглавља преговарачког процеса. „Србија, с друге стране, заиста жели убрзане припреме за чланство, Србији је важно да се ове реформе спроведу суштински, а не само декларативно, како би грађани осетили стварне промене у свакодневном животу”, истиче Барац.

Зечевић наводи да је Влада Србије дефинисала неколико великих области где је предвидела да ће извршити реформе у одређеним роковима који су ту постављени, неки су у пар месеци, неки су следећих годину дана, мање-више све до 2027. године. Оцењује да је једна од мера коју ћемо морати да предузмемо до 2027. године, укидање државне помоћи предузећима. Ово значи и стимулације запошљавања радника које смо „давали” страним фирмама, јер се то, како појашњава наш саговорник, сматра једном врстом недозвољене помоћи, односно привлачењем инвеститора мимо правила ЕУ. „То је једна од мера коју ћемо морати да усвојимо”, каже Зечевић.

Када је реч о јавним набавкама, додаје, оне треба да буду доступне на сајтовима, транспарентније, да се види где се и како се обављају. „Дакле, Влада Србије је направила програм, по тим областима, тај програм доставља Европској комисији и ако се она сагласи с тим програмом, треба да добијемо средства. За тај новац се конкурише пројектима, па онда они одобравају и чини ми се да то иде у траншама. Европска комисија ће временом проверавати да ли ми то што смо зацртали и спроводимо”, појашњава Зечевић.

Шанса и изазов за нашу земљу, али и ЕУ

Важно је да сазрева уверење да због нас самих спроводимо те реформе јер су корисне и добре за наше друштво у целини, а фондови ЕУ су бонус, указује Срђан Барац. „Реформску агенду треба посматрати као шансу, али и изазов, како за Србију, тако и за Европску унију”, закључује Барац.