Да ли Запад прави отклон од Володимира Зеленског

Специјално за „Политику”

Москва – Володимир Зеленски је током самита Украјина – Југоисточна Европа, одржаном прекјуче у Дубровнику, поручио да „ситуација на бојном пољу даје озбиљне шансе да се рат оконча 2025”. Овим речима украјинског председника данас се мање верује него што се веровало рецимо генералу Бену Хоџису, бившем команданту НАТО снага у Европи, када је пре две године свет позвао да се „припреми за распад Руске Федерације”, шефу ГУР-а генералу Кирилу Буданову, који је цртао карте распада Русије и територије које Украјина планира да анектира, украјинским железницама које су у исто време почеле да продају карте из Кијева за Крим на лето 2023, односно саветнику Михаилу Подољаку који је такође обећао да ће у октобру 2023. „пити кафу у свом омиљеном кафићу на Јалти”.

Међутим, западни покровитељи Зеленског полако почињу да праве отклон од њега. Дан пре самита у Дубровнику објављено је да је отказан други Глобални самит мира. Први такав скуп одржан је средином јуна у Швајцарској и на њему је дата подршка памфлету помпезно названом Мировни план Зеленског. Тачке овог документа почињу од захтева за слободан проток жита из украјинских лука, еколошке и нуклеарне безбедности, па све до моменталног повлачења руске војске са украјинске територије и кажњавања Руса одговорних за ратне злочине пред међународним правосуђем. На самит није позвана Русија, а НР Кина, Индија, па и амерички председник Џозеф Бајден се нису појавили. Неколико земаља које су иницијално подржале документ, попут Ирака, Јордана и Руанде, накнадно су повукле свој потпис. На крају уместо чврстог обећања Зеленског и његовог окружења да ће на другом самиту бити позвана и присутна Русија – добили смо његово отказивање.

Док је трајао самит у Дубровнику објављено је и да ће за Кијев неупоредиво важнији састанак Контакт групе за подршку Украјини – формат Рамштајн, такође бити отказан. Формални изговор био је ураган на Флориди, који наводно спречава председника Бајдена и државног секретара Блинкена да присуствују. Упадљиво је и да Камала Харис од теме Украјине и Зеленског последњих недеља председничке кампање бежи као ђаво од крста. По Украјину није боље ни у Немачкој, где је премијер Олаф Шолц недавно најавио да први пут од почетка рата планира да позове председника Путина.

Последњих месец дана често се помиње и План победе Зеленског. Целина овог документа за сада није доступна јавности, а у Дубровнику смо од самог украјинског председника сазнали да његова прва тачка гласи „хитан пријем Украјине у НАТО”. То би де факто требало да значи да политички врх у Кијеву планира да победи Русију не својим, већ снагама НАТО пакта. Колико су на ово спремни у НАТО пакту излишно је коментарисати. Ни остале тачке плана победе нису изазвале ентузијазам на Западу, па британски „Тајмс” наводи да План победе Зеленског пре личи на списак за трговину него на стратегију.

И док се Зеленски размеће плановима, западни медији су објавили много реалистичније прогнозе како се може окончати рат. Тако британски „Фајнешел тајмс” пише о могућој примени „немачког модела”, који подразумева примирје и замрзавање конфликта, те као и у случају Западне Немачке пријем Украјине у НАТО, без признања руског суверенитета над теритроријама Републике Крим, Доњецке, Луганске, Херсонске и Запоршке области. Ова спекулација, која је привукла велику пажњу јавности, није новост. О томе да Украјина треба да се одрекне дела територије за пријем у НАТО још у новембру 2022. чули смо до Хенрија Кисинџера. У Кијеву су предлоге Кисинџера, опијени успесима у Харковској и Херсонској области на пролеће 2022, одбацили са индигнацијом.

Да је губитак територије неминовност у јулу је Украјини поручио и Борис Џонсон. Бивши британски премијер кога је Давид Арахамија, лидер владајуће фракције у Врховној ради, означио као одговорног за одустајање врхушке у Кијеву од нацрта мировног споразума усаглашеног у Истанбулу у марту 2022. године, поручио је да „Украјина треба да заборави на границе из 1991. и задржи територије које је контролисала до 24. фебруара 2022”. За разлику од Кисинџеровог, Џонсонов предлог у Украјини нису посебно коментарисали.

Можда и најрационалнији предлог постизања мира Русије и Украјине предложио је и Илон Маск, отприлике негде у време кад и Хенри Кисинџер. Његов предлог, који су у Кијеву дочекали на нож и моментално, Маска су од добротвора прогласили за државног непријатеља број један, подразумевао је моменталан прекид ватре и након годину дана спровођење слободног референдума под патронатом међународне заједнице. Из оних области које би евентуално гласале за повратак у државни оквир Украјине Руси би морали да оду, а остале биле би међународно признате као део Руске Федерације. Имајући у виду да је Маск тренутно активан у кампањи Доналда Трампа, неће бити изненађење да нешто слично као полазну основу предложи нова администрација у Вашингтону, а можда се и сам Маск појави као њен специјални изасланик.