Da li Zapad pravi otklon od Volodimira Zelenskog

Specijalno za „Politiku”

Moskva – Volodimir Zelenski je tokom samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa, održanom prekjuče u Dubrovniku, poručio da „situacija na bojnom polju daje ozbiljne šanse da se rat okonča 2025”. Ovim rečima ukrajinskog predsednika danas se manje veruje nego što se verovalo recimo generalu Benu Hodžisu, bivšem komandantu NATO snaga u Evropi, kada je pre dve godine svet pozvao da se „pripremi za raspad Ruske Federacije”, šefu GUR-a generalu Kirilu Budanovu, koji je crtao karte raspada Rusije i teritorije koje Ukrajina planira da anektira, ukrajinskim železnicama koje su u isto vreme počele da prodaju karte iz Kijeva za Krim na leto 2023, odnosno savetniku Mihailu Podoljaku koji je takođe obećao da će u oktobru 2023. „piti kafu u svom omiljenom kafiću na Jalti”.

Međutim, zapadni pokrovitelji Zelenskog polako počinju da prave otklon od njega. Dan pre samita u Dubrovniku objavljeno je da je otkazan drugi Globalni samit mira. Prvi takav skup održan je sredinom juna u Švajcarskoj i na njemu je data podrška pamfletu pompezno nazvanom Mirovni plan Zelenskog. Tačke ovog dokumenta počinju od zahteva za slobodan protok žita iz ukrajinskih luka, ekološke i nuklearne bezbednosti, pa sve do momentalnog povlačenja ruske vojske sa ukrajinske teritorije i kažnjavanja Rusa odgovornih za ratne zločine pred međunarodnim pravosuđem. Na samit nije pozvana Rusija, a NR Kina, Indija, pa i američki predsednik Džozef Bajden se nisu pojavili. Nekoliko zemalja koje su inicijalno podržale dokument, poput Iraka, Jordana i Ruande, naknadno su povukle svoj potpis. Na kraju umesto čvrstog obećanja Zelenskog i njegovog okruženja da će na drugom samitu biti pozvana i prisutna Rusija – dobili smo njegovo otkazivanje.

Dok je trajao samit u Dubrovniku objavljeno je i da će za Kijev neuporedivo važniji sastanak Kontakt grupe za podršku Ukrajini – format Ramštajn, takođe biti otkazan. Formalni izgovor bio je uragan na Floridi, koji navodno sprečava predsednika Bajdena i državnog sekretara Blinkena da prisustvuju. Upadljivo je i da Kamala Haris od teme Ukrajine i Zelenskog poslednjih nedelja predsedničke kampanje beži kao đavo od krsta. Po Ukrajinu nije bolje ni u Nemačkoj, gde je premijer Olaf Šolc nedavno najavio da prvi put od početka rata planira da pozove predsednika Putina.

Poslednjih mesec dana često se pominje i Plan pobede Zelenskog. Celina ovog dokumenta za sada nije dostupna javnosti, a u Dubrovniku smo od samog ukrajinskog predsednika saznali da njegova prva tačka glasi „hitan prijem Ukrajine u NATO”. To bi de fakto trebalo da znači da politički vrh u Kijevu planira da pobedi Rusiju ne svojim, već snagama NATO pakta. Koliko su na ovo spremni u NATO paktu izlišno je komentarisati. Ni ostale tačke plana pobede nisu izazvale entuzijazam na Zapadu, pa britanski „Tajms” navodi da Plan pobede Zelenskog pre liči na spisak za trgovinu nego na strategiju.

I dok se Zelenski razmeće planovima, zapadni mediji su objavili mnogo realističnije prognoze kako se može okončati rat. Tako britanski „Fajnešel tajms” piše o mogućoj primeni „nemačkog modela”, koji podrazumeva primirje i zamrzavanje konflikta, te kao i u slučaju Zapadne Nemačke prijem Ukrajine u NATO, bez priznanja ruskog suvereniteta nad teritrorijama Republike Krim, Donjecke, Luganske, Hersonske i Zaporške oblasti. Ova spekulacija, koja je privukla veliku pažnju javnosti, nije novost. O tome da Ukrajina treba da se odrekne dela teritorije za prijem u NATO još u novembru 2022. čuli smo do Henrija Kisindžera. U Kijevu su predloge Kisindžera, opijeni uspesima u Harkovskoj i Hersonskoj oblasti na proleće 2022, odbacili sa indignacijom.

Da je gubitak teritorije neminovnost u julu je Ukrajini poručio i Boris Džonson. Bivši britanski premijer koga je David Arahamija, lider vladajuće frakcije u Vrhovnoj radi, označio kao odgovornog za odustajanje vrhuške u Kijevu od nacrta mirovnog sporazuma usaglašenog u Istanbulu u martu 2022. godine, poručio je da „Ukrajina treba da zaboravi na granice iz 1991. i zadrži teritorije koje je kontrolisala do 24. februara 2022”. Za razliku od Kisindžerovog, Džonsonov predlog u Ukrajini nisu posebno komentarisali.

Možda i najracionalniji predlog postizanja mira Rusije i Ukrajine predložio je i Ilon Mask, otprilike negde u vreme kad i Henri Kisindžer. Njegov predlog, koji su u Kijevu dočekali na nož i momentalno, Maska su od dobrotvora proglasili za državnog neprijatelja broj jedan, podrazumevao je momentalan prekid vatre i nakon godinu dana sprovođenje slobodnog referenduma pod patronatom međunarodne zajednice. Iz onih oblasti koje bi eventualno glasale za povratak u državni okvir Ukrajine Rusi bi morali da odu, a ostale bile bi međunarodno priznate kao deo Ruske Federacije. Imajući u vidu da je Mask trenutno aktivan u kampanji Donalda Trampa, neće biti iznenađenje da nešto slično kao polaznu osnovu predloži nova administracija u Vašingtonu, a možda se i sam Mask pojavi kao njen specijalni izaslanik.