Обарање каматних стопа неће доћи преко ноћи

Србија је недавно први пут добила инвестициони кредитни рејтинг на нивоу БББ-, од једне од три реномиране светске рејтинг агенције С енд П (Sandard & Poor’s), што значи да има задовољавајућу способност извршења финансијских обавеза и умерен кредитни ризик. Шта то конкретно значи за грађане, оне кредитно задужене или оне који тек намеравају да се задуже?

Добијање инвестиционог кредитног рејтинга јесте подвиг Србије, али му не треба приступати еуфорично. Није важан само за државу, већ ће имати ефекта и на привредни сектор, чак и на грађане, мада се не зна тачно кад. Привреда ће имати приступ јефтинијим изворима финансирања, уверен је Никола Стакић, професор на Универзитету „Сингидунум”, а у будућности би требало да буду и ниже каматне стопе на кредите грађана.

– Оно где видим могућност да грађани осете бољитак јесте да у наредном периоду и за банке, нарочито за оне са иностраним капиталом из западноевропских земаља, трошкови финансирања буду нижи. То би требало да се одрази на грађане, што значи да би трошкови финансирања могли бити јефтинији и за различите облике кредита – наводи проф. Стакић.

Где то може да се види директно?

– У оном елементу камате који се односи на банкарску маржу. Примера ради, када узимате варијабилни кредит, он је на тромесечном или шестомесечном еурибору као база, а ту је плус и одређена банкарска маржа која је у просеку између 2,5 и три процента. Гледајући друге земље ЕУ које имају сличан инвестициони рејтинг, код њих су те банкарске марже ниже и то може бити непосредан ефекат и код нас, где би грађани осетили бољитак, али то се ипак не може десити преко ноћи – упозорава проф. Стакић.

Он истиче да је реч о процесу, јер добијањем инвестиционог рејтинга Србија није „зацементирала” своју позицију.

– Грађани, дакле, све то неће видети одмах у својим новчаницима, јер је то све транзициони процес, али би требало да то виде и осете, јер у тој банкарској маржи је између осталог и премија ризика земље која јесте рефлексија инвестиционог рејтинга. Тако да се могу очекивати мало повољнији услови за грађане – сматра он.

Да у Србији неће одмах „потећи мед и млеко”, као и да због инвестиционог рејтинга грађани не треба одмах да очекују ниже камате, слаже се и проф. Љубодраг Савић са Економског факултета у Београду.

– Можда ће се то односити на оне грађане који сада узимају кредит, да у некој будућности имају користи од тога, мада и за то не знам када би могло да буде. Али, они који га већ отплаћују неће осетити благодети рејтинга, а таквих је највише. Ако су узели кредит са променљивом каматном стопом, то су већ закључени уговори. Неко је узео на три, пет или 20 година отплате, и њему остаје таква рата и камата без обзира на све. Али, да ли рејтинг може да утиче на еурибор, можда хоће у неком дужем року – истиче проф. Савић, подсећајући да много фактора такође утичу на еурибор, а не само то што је Србија добила кредитни рејтинг.

– Кредитни рејтинг је превасходно важан за државу, а пошто смо ми грађани ове државе, онда је важан за нас. Држава је та која ће свакако моћи да боље преговара у вези са задуживањем и емитовањем обвезница, а то је оно о чему говори министар финансија. На крају крајева, кредитни рејтинг томе и служи, јер одсад не мора свако ко хоће да ради нешто са Србијом да проверава нашу земљу. Неко је то у наше име урадио доделивши земљи кредитни рејтинг – објашњава проф. Савић.