Да ли је пропао рокенрол?

Поводом издања књиге “Дај, бабо, главу” (“Popbook”) са сећањима које је прикупила и уредила Владислава Војновић о филму “Како је пропао рокенрол”, разговарали смо са Срђаном Гојковићем Гилетом. Из књиге смо сазнали како је Аница Добра на снимању зарадила упалу плућа, а Весна Тривалић се заљубила у сценарио преко Мандиног рамена, а на промоцији у Дорћол плацу и како су из филма нестали Петар Краљ и Тома Здравковић. И филм и књига сада представљају сведочанство једног времена и културе, једног рокенрола, за који се поставља питање: да ли је стварно пропао.

Сећања која остају даљим генерацијама

Југословенски омнибус из 1989. чине три независна дела: “До извора два путића”, “Није све у љубави (има нешто и у лови)” и “Не шаљи ми писма”, чији су редитељи Зоран Пезо, Владимир Славица и Горан Гајић, а сценаристи Бранко Вукојевић, Александар Баришић и Биљана Пајкић. Музику за филм су написали Владимир Дивљан, Срђан Гојковић Гиле и Душан Којић Која, који се као Зелени Зуб појављује у везивним међупричама. Гојковић нам је открио зашто су Пезо, Славица и Гајић изабрали баш њих.

– Како су били фанови “Пакет аранжмана”, пало им је на памет да позову три главна његова аутора, Дивљана, Коју и мене. Додуше, и Милан Младеновић је био битан аутор, али ето, они су звали нас тројицу и већ су се између себе договорили ко ће чију причу да ради – рекао је Гиле.

Њега је звао Славица, који је радио причу о Барбари (Аница Добра) и Дарку (Небојша Бакочевић).

– Испричао ми је сценарио, објаснио које су сцене, шта нам треба, како он замишља, коју врсту музике… И онда сам ја покушао то некако да досегнем и направим нешто што је њему било потребно. Ипак је редитељ главни човек неког филма – наводи оснивач, певач и гитариста “Електричног оргазма”.

Питали смо га како је реаговао када је чуо да је у плану књига о филму.

– Мени је било веома интересантно да је култ тог филма нарастао до те мере да ради књига оваквог типа, што се не дешава баш тако често. Наравно, драго ми је да је урађена и мислим да је одлично испала. Нисам је још целу прочитао, али ми је забавно оно што до сада јесам – наводи Гиле.

Нада се да ће и она, уз филм, наћи своју публику. Како каже, циљну публику свакако чине људи који су погледали филм, то једно без другог не може.

Веома је задовољан разговором за потребе књиге.

– Владислава је постављала занимљива и добра питања, па сам се присетио неких детаља које сам полу и заборавио, али ево, сад су сви они у књизи и остаће даљим генерацијама – казао је наш саговорник.

Што се звучне стране омнибуса тиче, осим две приче о Влади Дивљану и сећања Гилета, књига доноси и причу Које (његов први интервју у последњих пет година) о филмским искуствима Зеленог Зуба и другим детаљима из његове филмске каријере. Уопште, читаоци имају прилику да прочитају и виде 250 фотографија, три оригинална сценарија и 41 сведочанство.

“Слободна, сигурна и срећна”

Глумица Аница Добра, која у филму тумачи лик Барбаре у причи “Није све у љубави (има нешто и у лови)”, у књизи је читаоцима, између осталог, открила како је добила упалу плућа на самом почетку снимања. Оно је отпочело сценама журке у објекту који је служио претходно за снимање серије “Балкан експрес”.

“Било је ужасно хладно, био је децембар. Имали смо сцену кад Бакоч и ја изађемо на терасу, а ја сам била у костимићу за журку. Рекла сам Владану и екипи: “Људи, ја не могу овако да изађем напоље, добићу упалу плућа!” Они су ми рекли да је сцена врло кратка и да не могу нешто да облачим за толико, што је све истина и као аргумент стоји, али је стајао и дебели минус који је био напољу. Наравно, као и много пута у животу после тога, тако смо и урадили. Треба знати да се свака сцена, па макар трајала и само пар секунди на платну, снима много дуже од онога што види гледалац. Елем, моје тмурно предвиђање да ћу се разболети се остварило”, рекла је Аница Добра за потребе књиге.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Popbooks (@popbooks.dljpk)

Глумица Весна Тривалић у књизи, између осталог, говори и о томе како је пожелела улогу Еве Веселиновић у причи “Не шаљи ми писма”.

“Студирала сам са Гораном Гајићем. Манда је добио улогу у Горановом испитном филму и дао ми да преко његовог рамена, док у окер кожној фотељи у холу ФДУ-а чита, и ја читам сценарио. Трчала сам по факултету, јурила Гајића, пресекла му пут и рекла (што никад ником више нисам): “Дај ми улогу, моја је!” Рекао је: “Твоја је. Била си бржа!” И тако сам и ја постала Гајићева глумица. Слободна, сигурна и срећна када радим са њим”, Веснине су речи у овој књизи.

Где су нестали Петар Краљ и Тома Здравковић?

Један од детаља који у књизи читаоци могу да сазнају од редитеља Марка Костића јесте прича о Петру Краљу, који је био део глумачке екипе, али се у филму уопште не појављује, а нешто о томе чули смо и на промоцији.

Небојша Кривокућа, као модератор на промоцији књиге у Дорћол плацу у Београду, напоменуо је да су у књизи дата три оригинална сценарија за три приче из којих пажљиви читалац може закључити да су постојале још неке сцене.

“У другој причи су били и Барбарини родитељи. Почињала је тиме кад она излази у град. Ту је био Пера Краљ као њен отац и била је једна симпатична сцена кад Аница излази напоље и он викне. Био сам страшно зачуђен кад ми је Владислава тражила материјале, па када сам отворио сценарио и видео заборављене сцене. Било је још кадрова са журке и из Даркове собе, али тог дела са Барбариним родитељима се баш сећам јер је Пера Краљ остао потписан, а не појављује се у филму”, рекао је Славица.

Приче су скраћене због временског ограничења које су добили, а открио је да негде постоји дужа верзија филма са исеченим сценама и да је својевремено била приказана на једној сарајевској телевизији, где је, укупно са рекламама, свака прича трајала по око сат времена. Додао је и да није сигуран, али он лично можда поседује тај снимак.

Оно што је Пезо открио јесте да се у тој дужој верзији појављује и Тома Здравковић, који долази код Клаје (Бата Живојиновић) да потпишу уговор.