Сила неће променити реалности Блиског истока

Амерички председник и израелски премијер су у дуго очекиваном телефонском разговору разматрали планове како да Израел узврати на ирански ракетни напад 1. октобра, али после „директног и веома продуктивног” дијалога разлике у ставовима нису отклоњене. Џозеф Бајден подржава право Израела на одбрану, али позива на прекид ватре у Гази и Либану и рационалну уздржаност према Ирану. Бенјамин Нетанјаху је обећао да ће Техеран „платити цену” за своје грешке.

Нетанјаху на располагању има неколико опција, а питање је да ли ће превагнути она најопаснија: напад на иранска нуклеарна постројења. Не задуго после овог разговора, првог после седам недеља, израелски министар одбране Јоав Галант је изјавио да ће удар на Иран бити „смртоносан, прецизан и изнад свега изненађујући”. „Неће схватити шта се догодило и како се догодило, видеће резултате.”

Дилеме око напада нема иако перспектива отварања врата пакла намеће питање шта Израел добија. Нетанјаху је потпуно разјаснио своју позицију у разговору са председницима најутицајнијих америчких јеврејских организација. „Само је једна сила на свету која се сада бори са Ираном. Само је једна сила на свету која стоји на путу иранских освајања. Та сила је Израел. Уколико се не боримо, умрећемо.”

Нетанјаху и војни стратези имали су довољно времена да размотре разне могућности удара. Једна опција, највероватнија, јесте гађање војних база Исламске револуционарне гарде, ракетних лансера и фабрика за производњу пројектила и дронова. Друга је уништавање симбола Исламске Републике, углавном по Техерану. Израел може да покуша и да циља високе иранске званичнике, укључујући и лидере.

Напад на иранску нафтну индустрију је релативно једноставан задатак са потенцијално значајним резултатима имајући у виду да се највећи извозни терминал налази на острву Карг у Персијском заливу. Озбиљне штете не тичу се толико иранских нафтних капацитета пошто они на светском нивоу не прелазе два процента, колико је опасност блокирање теснаца Хормуз, што би озбиљно пореметило извоз земаља Залива и – због неизвесности и непредвидивости – подигло цену нафте.

Коначно, ту је нуклеарна опција. Нетанјаху је годинама прижељкивао војни удар на Иран како би уништио његов нуклеарни програм и инфраструктуру, али све последње америчке администрације биле су против тога. Барак Обама је потписујући нуклеарни споразум 2015. у значајној мери био мотивисан управо жељом да се избегне конфликт Израела и Ирана.

Израелски јастребови сада процењују да имају разлог за рат и да се отворила јединствена прилика за „сад или никад” обрачун са Ираном: лидерство либанских проиранских Хезболаха је десетковано, САД се у принципу не противе израелском удару и на мање од месец дана до председничких избора администрација не би ризиковала да критикује Израел чак и уколико се Нетанјаху одлучи на кораке који нису по вољи Вашингтона.

Време је за напад, понављају из Нетанјахуовог окружења, позивајући се на обавештајне изворе који тврде да Иран, после одлуке Доналда Трампа да 2018. раскине нуклеарни споразум, никада није био ближи производњи три до четири атомске бомбе. Да ли је удар шанса за преобликовање читавог Блиског истока чиме би се дебакл Хамасовог напада од пре годину дана претворио у стратешки тријумф?

Таква операција носи значајан ризик да не успе, имајући у виду да су нуклеарне инсталације и центрифуге за обогаћивање уранијума у Натанцу и на другим локацијама дубоко укопане у иранским планинама, а Израел нема одговарајуће бомбе. Да их и добије, нема стратешке бомбардере. Напад је, другим речима, немогућ без подршке САД, а Американци не желе да буду увучени у рат са Ираном и упозоравају Израел да би таква половична акција само убрзала производњу бомбе.

Још једно питање остаје без одговора – како би изгледао ирански одговор на израелски одговор. Сваки напад на инфраструктуру биће пропраћен „озбиљнијим и моћнијим контраударом”, понављају ју Техерану. „Препоручујемо ционистичком режиму да не тестира нашу одлучност”, поручује шеф дипломатије Абас Арагчи. Иран не жели ескалацију, али се не плаши рата, рекао је министар, додајући да су оружане снаге спремне за сваки сценарио. Агенција Тасним, гласило Исламске револуционарне гарде, прецизира да Иран има најмање десет планова како да узврати Израелу. Помињу се рафинерије у Хаифи и Ашдоду, нафтни терминал у Ашкелону, железничка мрежа и електрана Азазме.

Иран је током другог овогодишњег напада синхронизованим баражом 180 балистичких и хиперсоничних ракета показао да три система израелске одбране – Гвоздена купола, Давидова праћка и Стрела, од којих је сваки дизајниран да долазеће пројектиле гађа на небу на различитим висинама – нису непробојни. Најмање 20 ракета погодило је ваздухопловну базу Неватим, неке су пале у близини штаба Мосада у Глилоту близу Тел Авива, док су три удариле базу Тел Ноф у централном Израелу. У Техерану упозоравају да су искористили само мали део арсенала којим располажу.

За који год се сценарио Нетанјаху одлучи, имајући у виду све ризике и дугорочне последице, била би очекивана озбиљна стратешка анализа опција и алтернатива. Да ли је он за то спреман? Судећи по рату у Гази, инвазији Либана и нападу на припаднике мировних снага УН, није. Нема те америчке администрације или међународног притиска који би премијера натерао да одустане од своје основне доктрине – искључивог ослонца на силу и још више силе. Такав концепт само води новим катастрофама. Сила неће променити реалности Блиског истока који деценијама чека нека трајна решења.