Да ли ће Курти положити оружје пред Бардуанијем

Именовање италијанског генерала Енрика Бардуанија на чело Кфора за Србе на Косову и Метохији може да се тумачи као добра вест, будући да припадници међународне војне мисије у покрајини који долазе из ове земље традиционално показују висок степен одговорности. То су потврдили у више кризних ситуација у прошлости, када војници из многих других држава нису пружили правовремену заштиту, или чак уопште нису учинили ништа да спрече насиље над Србима, њиховом имовином, верском и културном баштином. Међународна војна мисија на Космету у начелу има донекле неславан континуитет нереаговања на нападе албанских екстремиста и тзв. косовске полиције на Србе, што је све видљивије данас, када режим Албина Куртија спроводи терор над српским народом и свакодневно провоцира ратни сукоб.

Ипак када се гледа појединачни допринос земаља које учествују у Кфору, Срби и Београд памте, цене и уважавају ангажовање италијанског контигента у заштити српских цркава и манастира. Посебно је то било видљиво за време погрома 17. марта 2004. године када је управо захваљујући Италијанима, од албанских сепаратиста и екстремиста спасен великих број манастира и цркава у Метохији, на подручју њихове зоне одговорности, попут Високих Дечана. Па и у данашње време док су Приштина и Курти претили отварањем главног моста у Косовској Митровици за саобраћај, патроле италијанских карабинијера су вероватно највидљивије на овом прелазу преко Ибра. А ове снаге до данас су гарант да неће бити проласка возила са јужне, албанске стране. Иначе, када је реч о италијанским карабинијерима, пре неколико година у њиховом главном штабу, у Риму, нашла се и божићна јелка са украсом на којем је и мапа Србије, са Косовом и Метохијом унутар граница наше земље. Уз имена гадова, попут Београда, Новог Сада, Вршца и других, уписана је и Пећ.

У бази „Филмски град”, у Приштини, 11. октобра одржана је свечана церемонија примопредаје дужности на челу Кфора, када је генерал-мајора Озкана Улуташа из Турске и званично заменио генерал-мајор Бардуани, који је 29. командант Кфора. Почетком прошле недеље италијански амбасадор у Приштини Антонело Де Риу дочекао је Енрика Бардуанија. Амбасада ове земље саопштила је на платформи „Икс” да је ово 14. пут како је Италији поверено место шефа НАТО мисије на Косову и Метохији. „Има дугу и запажену каријеру у земљи и иностранству. Његов последњи положај био је у кабинету министра одбране Италије, Гвида Крозета, где је обављао функцију шефа за одбрамбену политику”, наводи се у саопштењу Кфора.

Додаје се да ова мисија наставља да спроводи свој мандат – заснован на Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244 из 1999. године – да доприноси безбедном и сигурном окружењу и слободи кретања за све људе и заједнице које живе на Косову, у сваком тренутку и непристрасно. Кфор, подсећа да делује као трећи безбедносни одговор, како се наводи, у блиској сарадњи са косовском полицијом и мисијом ЕУ за владавину права (Еулекс), који су први и други безбедносни одговори. Према доступној биографији, генерал Бардуани је био шеф Службе за војну политику Министарства одбране Италије, а једно време и члан команде НАТО-а за обуку и саветовање и помоћ Запада у оквиру операције „Одлучна подршка” у Авганистану. До 2020. године командовао је једној од елитних италијанских јединица, 132. оклопном бригадом „Ариети”, која је до фебруара ове године била део мисије Кфора. После тога је обављао значајне функције у Војном комитету ЕУ у Бриселу.

Да ће нови командант Кфора бити из Италије, знало се још почетком лета када је председник Владе Србије Милош Вучевић разговарао са начелником Генералштаба Оружаних снага Италије адмиралом Ђузепеом Кавом Драгонеом и том приликом је оценио да је ангажовање италијанских војника Кфора веома значајно за заштиту српског становништва и одржавање мира и стабилности на Косову и Метохији. Подсетио је да је управо захваљујући италијанским припадницима од паљења спасена Пећка патријаршија, али и спречен егзодус Срба из овог дела Косова. Због овог херојског чина, 2004. године Свети Синод СПЦ одликовао је Орденом Светог Саве „Фолгоре бригаду”, која је припадала 183. пуку „Нембо”.

„Морамо признати да тензије између српске и албанске заједнице на Косову могу да букну без упозорења и прерасту у озбиљне немире. У теоријском смислу, безбедност би требало да обезбеди Косовска полиција, Еулекс – цивилно и кривично правосуђе, и мултинационални војни контингент Кфор. У практичном смислу, веома је тешко довољно унапред предвидети локације и карактеристике протеста и нереда”, оценио је својевремено пензионисани италијански бригадни генерал Рафаеле Јубини, који је 2003. предводио 183. падобрански пук „Нембо”.

Коментаришући долазак новог челног човека Кфора на Косово и Метохију, председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун каже за „Политику” да је то континуитет једне политике и да не треба ништа велико и епохално очекивати. „Очекујем да потпуно реализује мандат који има Кфор и да обезбеди сигурно окружење и безбедан живот на Косову и Метохији, посебно онима којима је безбедност угрожена, а то је српски народ. У свом досадашњем мандату то Кфор није успео да уради до мере која је била потребна да би се осећали максимално безбедно”, каже Милован Дрецун. Додаје да у случају команданата Кфора постоји континуитет и да се они понашају као да су нека трећа карика у безбедности на Косову и Метохији, а уопште не ометају деловање тзв. специјалних полицијских јединица Приштине на северу покрајине, које тероришу Србе.

„Не само да нису заштитили Србе на северу Космета, такође ништа нису урадили да зауставе стварање тзв. војске Косова и ништа ново се неће дешавати. Једино што од новог италијанског генерала можемо очекивати да ће имати повећано разумевање и активности да спречи терорисање Срба на северу Косова и Метохије. До сада то нису радили правдајући се да су то полицијске активности над којим они наводно немају надлежности и не очекујем да ће се нешто променити и у том ставу. Ако би дошло до неких озбиљнијих инцидената или сукоба, онда бисмо могли да очекујемо да се активирају да зауставе такве активности које дестабилизују ситуацију”, истиче Дрецун.

Упркос томе што се бројне дипломате у Приштини, па и челници Кфора, труде да представе да је сваки дан исти и да нема промене, оцењујући ситуацију као „крхку, али стабилну”, стање на терену је заправо такво да Курти свакодневно спроводи акције са циљем да протера Србе. Агресивно деловање Приштине заправо угрожава суштину међународне војне мисије, а то је стабилно и предвидиво стање. Због тога, западне дипломате, укључујући и америчке, у више наврата напомињале су да поједине Куртијеве акције могу да угрозе и безбедност војника Кфора.

Огњен Карановић, директор Центра за друштвену стабилност, каже да од новог команданта Кфора не треба да очекујемо нешто ново. За „Политику” подсећа да је реч о уобичајеној процедури у мисији Кфора на КиМ да се на годину дана смењују команданти ове мисије, али издваја улогу Рима. „Италија има избалансиран приступ кризи на КиМ и односа међународне заједнице према српском народу у јужној српској покрајини”, каже Карановић. Ипак, наглашава да не треба очекивати да ће председница Савета министара Италије Ђорђа Мелони и Рим мењати своју политику према независности тзв. Косова. Крановић подсећа да су они подржали идеју да би Београд требало фактички да призна независност Косова, у замену за то да Срби добију Заједницу српских општина, „што није суштина Бриселског дијалога и постигнутих споразума у последњих десет година”.

Карановић, међутим, додаје да су односи Србије и Италије стабилни и да од новог команданта Енрика Бардуанија може да се очекује да ће имати уравнотежен приступ у погледу поштовања Резолуције 1244, која и дефинише улогу Кфора. „Он је и сам то нагласио да ће остати привржен суштинској улози Кфора и Резолуцији 1244 СБ УН. Право је питање да ли ће он бити одлучан, јер има озбиљне ингеренције када је реч о функцији коју има у тој војној мисији на КиМ, да ли ће имати слуха за српски народ, посебно на северу Космета који се налази пред капијама погрома, јер окупација овог дела КиМ може да буде увод у једно такво суморно стање – да ли ће заштити српски народ од суманутих и агресивних акција Куртијевог фашистичког режима или ће се као и претходни команданти држати више по страни”, истиче Карановић.

Наводи још једну чињеницу – да је Кфор представљао и даље представља један стуб заштите за српски народ на Косову и Метохији, без обзира на то што је његова мисија данас далеко мања него пре 15–20 година, када је успостављено присуство УН у овом делу Србије. Наводи да су они сами смањили своју улогу због политике коју је водила власт у Србији од 2000. до 2012. године, који су прихватили да Кфор постане тзв. трећи круг заштите за све грађане на Косову и Метохији, као и да ће координирати активности у вези са стањем безбедности са Еулексом. „Зато не можемо очекивати неки већи степен улоге Кфора на КиМ. Треба подсетити да када је почела окупација севера Космета пре годину и по дана и очигледан физички насртај на Србе у четири општине на северу КиМ, Кфор се или држао по страни или су подржавали акције те тзв. косовске полиције”, каже Карановић.

Позитивна улога међународне војне мисије на мосту у Митровици

Милован Дрецун каже да је што се тиче улоге Кфора у заштити моста у Косовској Митровици била позитивна и да очекује да таква буде и у будућности. Подсећа да је Кфор са неколико вежбовних активности и распоређивањем својих возила на мосту на Ибру послао снажне политичке поруке. „То су биле важне политичке поруке западних земаља премијеру привремених приштинских институција Албину Куртију да једностраним одлукама не може ништа да уради па ни да отвори мост за саобраћај. Како ће се даље понашати Кфор, зависи од политичких налога који ће стизати наредних месеци и како ће се даље одвијати разговори око постизања евентуалног договора о отварању тог моста. Међутим, видимо да Приштина и водеће западне државе сматрају да о томе не треба више да се разговара у Бриселу са Београдом, већ да то треба да се искординира између Приштине и западних партнера. Понашање Кфора ће искључиво зависити од политичког налога који буду добили из Брисела, а њему налоге здају земље Квинте, пре свега САД”, закључује Милован Дрецун.

Изневерено очекивање

Аналитичар из Грачанице Александар Гуџић сматра да промена на челу Кфора и долазак италијанског генерала Енрика Бартуанија за Србе неће донети спектакуларни бољитак. Каже да је Кфор институција која већ 25 година води једну константну политику континуитета и сумњам да ће довести до неке промене. Једино је командант Кфора сада Италијан, а у прошлости смо имали позитивно искуство са италијанским војницима Кфора, са италијанским официрима. Једногодишњи мандат Озкана Улуташа, за „Косово онлајн” је описао једном речју – континуитет. „То је учинак континуитета. Нема ту неких промена. То је једна политика која се наставља из ранијих година. Дакле, чиновник који је провео време на Косову као командант Кфора. Код Срба су помешана осећања изневерености и великих очекивања од ове мисије. Срби су на почетку имали нека очекивања од Кфора да је он ту да заштити Србе, да донесе мир, просперитет и благостање. Не само Кфор већ комплетна међународна заједница. Онда свих ових година то пада у воду. Једно изневерено очекивање”, сматра Гуџић.