У Кијеву све спремнији на компромис

Месец новембар могао би да буде одлучујући за ситуацију у Украјини: да ли ће доћи до постепеног смиривања ситуације, завршетка ратних дејстава и почетка мировних преговора, или ће се пак наставити и чак појачати ескалација сукоба уз још значајније ангажовање Сједињених Држава и западних савезника на страни Кијева. 
Експерти и у Москви и на Западу процењују да ће много шта зависити од америчких избора – од тога да ли ће и какву одлуку у вези са Украјином донети председник Џозеф Бајден последњих дана боравка у Белој кући и они који ће га заменити. 
У оценама медија и појединих политичких кругова на Западу преовладава ова прва варијанта: постепено смиривање ситуације. Не искључује се сасвим ни она друга – даља ескалација сукоба са несагледивим последицама. 
На више страна могу се прочитати или чути изјаве да западне земље припремају радикалне промене у вези са ратом у Украјини, неповољне за Кијев. У тим круговима се процењује да Украјина преживљава веома тежак период због војних, економских и социјалних проблема. Западни експерти истовремено уочавају измене у расположењу званичника у Кијеву који, наводно, испољавају спремност за компромис. Они све јасније увиђају да је немогуће потиснути руке снаге на украјинску државну границу из 1991. године. 
Поједина британска гласила, чије писање преносе московски медији, тврде да се у Кијеву разговори са Москвом сада сасвим не искључују. Оцењују да грађани Украјине не желе да ратују целог живота, да је земља на прагу најтежег периода од свога постојања као државе и да ће, ако се рат настави, бити поражена. 
На видело су изашле још неке чињенице. Западне дипломате уочиле су да је министар спољних послова Украјине Андреј Сибига приликом недавног боравка у Њујорку наговестио прагматичнију позицију у вези са регулисањем проблема по принципу „територија у замену за безбедност”. Званични Кијев је то касније демантовао. 
Председник комитета Раде (украјинског парламента) за иностране послове Александар Марежко каже да је украјинско друштво већ заморено. Долази зима која за грађане може бити веома тешка. Дуготрајна искључења електричне енергије, немогућност загревања станова, тешкоће у водоснабдевању представљају додатни проблем и психички утичу на грађане и на иначе слабу привреду. 
Један неименовани високи чиновник у Кијеву каже да су људи постали зли због заморености и туге. А директор Кијевског међународног института Антон Грушецки истиче да ситуација у друштву провоцира конфликте и да Украјина губи моралну стабилност. 
Према последњим анкетама, све више грађана пристаје на територијалне уступке. Готово 40 одсто грађана се са тим слаже уз услов уласка у Европску унију и страног финансирања обнове земље. Близу 60 одсто грађана је за хитне преговоре са Москвом, што је за 33 одсто више него пре годину дана. 
Медији на Западу истичу да председник државе Володимир Зеленски не жели да предузима значајније кораке у правцу обуставе рата и примирја. Уместо тога, он и даље врши притисак за настављање рата у јаловој нади да ће повратити изгубљене територије. Администрацији Зеленског је добро познато расположење у друштву. Међутим, они схватају да је сваки покушај који би водио преговорима опасан за њих саме. 
Бивши депутат Раде Олег Царев у изјави руским медијима каже да Зеленски ништа неће мењати до новембарских избора у САД. То би било бесмислено јер тренутно нема са ким да разговара. Последњу реч даће нови амерички председник – Камала Харис или Доналд Трамп. Зато је и реторика Кијева иста. Тамо се на телевизији и даље говори о капитулацији Русије. 
Експерти на Западу констатују да су могућности режима у Кијеву све мање. Како констатује амерички „Волстрит џорнал”, чије писање преносе руски медији, Зеленски је недавно у Њујорку примљен „прохладно”. Уместо „ватрене подршке” Бајден је само слегнуо раменима и са сумњом је примио такозвани „план победе” Украјине. 
У Вашингтону се најављује да ће Америка и даље слати оружје Кијеву, али одлука о слању и употреби оружја дугог домета на циљеве у Русији, на чему Кијев инсистира, није још донета. Ако се таква одлука донесе, то ће, према званичном ставу Москве, променити природу конфликта и значиће да САД и НАТО улазе у рат са Русијом, што би довело до несагледивих последица по читав свет, а одговорност би сносили искључиво западни савезници Кијева. ¶

*Бивши шеф дописништва Танјуга у Москви