Нације морају заједно да раде на решавању проблема

Земље чланице Уједињених нација усвојиле су крајем прошлог месеца у Њујорку Пакт за будућност, у коме се заузимају да ће зацртати бољу сутрашњицу за човечанство захваћено ратовима, сиромаштвом и климатским променама. Због тога, Самит будућности није могао да се одржи у критичнијем тренутку, а усвајање овог документа представља директан одговор на ове хитне изазове, са циљем да се међународни систем прилагоди за бољу отпорност и ефикасност, каже за „Политику” Матилде Морд, стална координаторка Уједињених нација у Србији. Како је истакла, иако су изазови огромни, овај споразум представља корак ка јачању глобалног јединства и обезбеђује да УН остане кључна сила за заједничко деловање у свету који се брзо мења.

Можете ли објаснити значај овог пакта и како он има за циљ да трансформише међународно управљање?

Свет се суочава са све већим сукобима и геополитичким поделама, поларизацијом у друштвима, растућим еколошким и климатским проблемима, као и новим комплексним изазовима повезаним са дигитализацијом и вештачком интелигенцијом – и то се назива временом поликризе. Истовремено, мултилатерализам и међународна сарадња, који су кључни за заједничко решавање ових претњи човечанству, угрожени су. Пакт поставља стратешки приступ за ревитализацију глобалног управљања, фокусирајући се на то да институције постану инклузивније и прилагодљивије. Бави се хитном потребом за сарадњом и способношћу нација да заједнички раде на решавању данашњих вишеслојних проблема. Пакт наглашава континуирану еволуцију коју наши међународни системи морају проћи, јер су створени за сасвим другачији свет. Као што је генерални секретар рекао: „Не можемо створити будућност која одговара нашим унуцима са системима изграђеним за наше баке и деке.”

Једна од кључних компоненти Пакта за будућност је реформа Савета безбедности УН. Шта оне подразумевају и како ће побољшати ефикасност савета?

Предложене промене у СБ УН су кључни корак у решавању дугогодишњих проблема у вези са његовом репрезентативношћу и ефикасношћу. Савет је био критикован јер не одражава тачно геополитичке реалности данашњег света, пре свега због своје статичне структуре која је углавном остала непромењена од његовог оснивања. Пакт осветљава неколико кључних области за реформу. Он позива на повећање заступљености Азијско-пацифичког региона, Африке и Латинске Америке, признајући потребу да се исправе историјске неправде. Ово би могло учинити савет инклузивнијим и демократскијим. Проширено чланство не би само побољшало репрезентацију већ би донело и разноврсније перспективе на глобалне проблеме, што би допринело свеобухватнијем доношењу одлука. Штавише, текуће дискусије о употреби и ограничењу права вета су од великог значаја. Његово ограничавање могло би довести до бржих и одлучнијих акција у кризним ситуацијама. Наравно, ове реформе неће се десити преко ноћи. Као што је наведено, циљ није да се предухитре текуће дискусије, већ да се оне подстакну. Врата за дијалог су отворена, и ово је кључни корак ка томе да Савет безбедности боље извршава свој мандат одржавања глобалног мира и безбедности.

У дигиталној сфери, пакт укључује свеобухватне мере за управљање вештачком интелигенцијом (АИ) и дигиталну сарадњу. Који су потенцијални ризици повезани са новим технологијама и како они могу да се ублаже?

Нове технологије, посебно вештачка интелигенција, обликују наш свет, нудећи узбудљиве могућности за развој, али и постављајући јединствене изазове. С једне стране, АИ може подстаћи значајан напредак и иновације. С друге стране, она доноси ризике, попут поремећаја на тржишту рада, проблема са приватношћу и продубљивања јаза између оних који имају приступ дигиталним ресурсима и оних који га немају. Како би се ови проблеми решили, пакт поставља план који подстиче државе да сарађују како би вештачка интелигенција и дигиталне технологије биле безбедне и праведне за све. То значи постављање стандарда како би се спречиле злоупотребе, попут ширења дезинформација или нарушавања приватности, уз истовремено промовисање транспарентности и етичке употребе технологије. Такође, нагласак је стављен на помоћ земљама у развоју и маргинализованим популацијама. Циљ је осигурати да они не буду заостали у овој дигиталној транзицији, стварајући будућност у којој технологија служи као алат за једнакост, а не за поделу. Кроз подстицање сарадње и одговорности можемо тежити дигиталном окружењу које користи свима.

Недавни извештај УН-а истиче глобално заостајање у постизању циљева Агенде 2030. Из ваше перспективе, које мере треба предузети како би се убрзао напредак?

Опредељење глобалне заједнице за Агенду 2030. има за циљ да донесе стварне промене, али пут до тога био је пун изазова. Постизање ових амбиција захтева стратешке промене које превазилазе само реторику. Главни фокус треба да буде на мобилизацији значајних инвестиција, што захтева реформисан глобални финансијски систем. Тај систем мора боље служити земљама у развоју, дајући им снажнији глас, решавајући кризу дуга која омета њихов раст и омогућава повољније финансирање. Изградња ефективних партнерстава је кључна, посебно у важним областима као што су храна, енергија, социјална заштита и дигитална повезаност. Међутим, важно је препознати препреке. Последице пандемије ковида 19, текући глобални сукоби и надолазеће климатске претње подсећају нас на крхкост напретка. Пут напред захтева интегрисане приступе, где различити актери доприносе конкретним резултатима. Крајњи циљ је „да нико не буде запостављен”, осигуравајући да одрживи развој утиче на најрањивије, стварајући праведнији и отпорнији свет.

Као стални координатор УН-а у Србији, како оцењујете напредак земље у постизању циљева одрживог развоја (СДГс)?

Србија добро напредује. Око четвртину циљева је на правом путу, што је боље од глобалног просека. Земља је постигла значајне успехе у областима здравствене заштите, попут здравља мајки и деце, побољшаног приступа води за пиће и успешно спроведеног пописа. Реформе у раном образовању и развоју наставних планова имају за циљ промоцију инклузивности и побољшање исхода учења. У домену смањења сиромаштва, Србија је такође напредовала. Стопа људи у ризику од сиромаштва је на најнижем нивоу, захваљујући политикама запошљавања и социјалним програмима подршке. Ипак, постоје рањиве групе, попут ромске заједнице, које захтевају циљане акције за превазилажење сиромаштва – и треба запамтити да се ово не односи само на приходе већ и на приступ становању и основним услугама – јер је сиромаштво вишедимензионални феномен.

На шта би наша земља требало да усмери напоре како би додатно убрзала напредак и осигурала усклађеност са глобалном агендом?

Србија је на обећавајућој раскрсници, и фокус на специфичне области може значајно убрзати њен развојни пут. Кључна област је унапређење преласка на обновљиве изворе енергије и енергетску ефикасност. Питања као што су управљање водама и третман отпада такође захтевају више инвестиција. Ово не само да испуњава међународне обавезе већ и позиционира Србију за одрживи дугорочни раст. Такође, важно је унапредити економску и социјалну подршку старијима, посебно се бавећи родним неједнакостима. Даље, развијање јаких услуга менталног здравља за младе је од суштинског значаја. Пружање снажних механизама подршке помоћи ће стварању окружења у којем млади могу да напредују, отварајући пут ка отпорном друштву које може да се прилагоди будућим изазовима. Размишљајући о овим изазовима, постоји права прилика за Србију да изгради пут који балансира економски напредак са инклузивношћу и очувањем животне средине. Сваки ангажован напор је важан, а напредовање на начин који укључује различите секторе друштва може довести до значајних, трајних промена.