Нови Куртијеви трикови за блокаду српске робе

Косовска Митровица – Од укидања приштинске забране на улазак српских финалних производа преко административног прелаза Мердаре на Косово и Метохију прошло је више од недељу дана, али режим Албин Куртија већ увелико примењује нови трик не би ли онемогућио или бар максимално успорио проток ове робе. Блокада је укинута далеко од севера покрајине, тек на једном прелазу између централне Србије и Космета, а тамо се већ од прошлог викенда стварају километарске колоне шлепера који би да уђу на КиМ. Осим камиона који треба да испоруче у све делове Космета – Косовско Поморавље, Метохију, централно Косово и север КиМ – у колони су заглављени и шлепери у транзиту за које су на административном прелазу, са обе стране Мердара, иначе у редовним околностима задржавања минимална.

Док сви трпе штету, а Курти јавно изиграва захтев међународних покровитеља Приштине, односно Берлина, да омогући слободан проток робе, и док малтретира и ауто-превознике и потрошаче, који после годину и четири месеца ишчекују проверени квалитет српске робе, груба процена је да тек двадесетак камиона дневно уђе на територију Космета. Образложење је да такозвани косовски цариници више од два сата ручно прегледају робу и неопходне папире. Када се сагледа биланс свега, закључак је да је Курти, који се припрема за парламентарне изборе на зиму и додворава својим гласачима, смишљено потегао овај потез. Најпре је Западу представио да наводно испуњава захтев за пуштање српске робе и поштовањем споразума Цефта не нарушавајући тржишне принципе, али је потом свима на Космету, а нарочито Албанцима, сликама километарских колона јасно показао да своју меру суштински није повукао.

Обећао је, додуше, да ће и на осталим прелазима дозволити прелазак српских готових производа, али кад његова такозвана влада буде набавила скенере, односно када буде имао пара у буџету и када му стигну донације из Европске уније (ЕУ). Поставља се питање када ће привремена косовска влада имати пара, али је Курти лопту пребацио и на терен ЕУ захтевајући да она покаже спремност новом донацијом. У међувремену, очигледно је да Приштина до изнемоглости планира да исцрпи не само ауто-превознике који гладни и жедни и по 20 сати чекају у колони на косовском пункту на Мердару, али и грађане, посебно Србе, навикнуте на робу са српском декларацијом.

Зато, када је реч о северу Космета, који Курти већ дуго покушава да стави у потпуни обруч, у четири општине – Косовској Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку – и даље недостају финални производи из централне Србије. Било да је реч о основним животним намирницама, или да је реч о роби широке потрошње. Утисак је фактички као да ниједан камион са Мердара није стигао на север. У продавнице, маркете и дућане који још увек одолевају опасности да их приштински инспектори закатанче, роба и даље долази из Хрватске, Босне и Херцеговине, Албаније, али и из фабрика са Космета које држе Албанци.

Уколико ових дана на север, рецимо у Косовску Митровицу, и стигне неки шлепер са Мердара, не треба пренебрегнути чињеницу да је од тог прелаза до града на Ибру морао да преваљује више 70 километара, док до Лепосавића, има још додатних 30. А у случају да је Јариње отворено, превознику би до Лепосавића из правца Рашке, требало неких десетак километара, и до Митровице додатних 30. Уколико би камион или шлепер са робом ишао на Брњак, на прелаз у Зубином Потоку из правца Новог Пазара, до Косовске Митровице би морао да превали нешто више од 40 километара, па математички гледано, то је скоро дупло мање него кад се упути из правца Мердара.

Можда је тешко проценити до када ће Курти да се са превозницима и основним принципима слободног тржишта игра мачке и миша, али судећи по реакцији албанских потрошача који се грабе за српску робу, погођени су његови сународници. И њима је премијер привремених институција у Приштини укинуо право на куповину по сопственом избору, показујући им и на овај начин да му је изолација Косова преча од тековина 21. века.