Почела обнова сат-куле на Петроварадинској тврђави

Нови Сад – На Петроварадинској тврђави започети су радови на обнови сат-куле, једног од симбола Новог Сада. Торањ се засад опасује скелама, а предстоје му грађевинско-занатски и конзерваторско-рестаураторски послови, под надзором градског Завода за заштиту споменика културе. Наиме, цео овај простор, горња и доња тврђава са подграђем, ужива статус културног добра од великог значаја.

Завод је јуче саопштио да радове на обнови торња са сатом на горњем Лудвиговом бастиону започиње како би се уклониле све последице настале у великом невремену које је задесило Нови Сад у јулу прошле године. Рок за завршетак је 150 радних дана.

Грађевинско-занатски радови подразумевају, између осталог, све припремне радње, делимично малтерисање оштећених површина на спољашњим и унутрашњим зидовима и обнову венца торња. Уговорена је и обнова елемената кровне конструкције и замена капе торња новим бакарним лимом. Уз завршну обраду фарбаће се малтерске површине.

Од конзерваторско-рестаураторских радова планирана је рестаурација дрвених двокрилних шалукатри, као и улазних једнокрилних врата у торањ и околне ниске гвоздене ограде. Завод наводи да је посебна пажња у пројекту посвећена рестаурацији и конзервацији затега, носача и других елемената од гвожђа у унутрашњости торња, бројчанику и казаљкама на сату, као и изради новог позлаћеног декоративног врха.

И нови врх се састоји од носећег копља, јабуке, ознака страна света, ветроказа и шпица у облику срца, а оригинални, стари делови, како напомињу надлежни, биће очишћени и конзервирани према правилима струке и налазиће се у Музеју града Новог Сада.

Последњи пут је торањ са сатом обновљен појединим радовима 2013. године, а 2017. је аутоматизован рад сатног механизма који се раније ручно навијао. Оригинални сатни механизам потиче највероватније из 1702. године, која је и урезана на клатну. Донет је из Алзаса у Француској. Забележене су и године страдања, односно нових почетака: 1790, 1837, 1941. и 1952.

О старом сатном механизму, поправци, ручном навијању и подешавању амплитуде клатна последњих деценија водио је рачуна мајстор Лајош Лукачи, који је за тај механизам умео да каже „господин сат”. Велика казаљка показује сате, а мала минуте, што је обрнуто од уобичајеног, да би се из даљине могла очитати сатница.