Одшкринута врата приватизацији ЕПС-а

Електропривреду Србије скупо би могла да кошта градња две нове термоелектране капацитета 1.400 мегавата. Ни мање ни више него продаја 10 до 30 одсто акција, чиме би се практично одшкринула врата приватизацији овог јавног предузећа, и то пре времена, будући да је Александар Поповић, министар рударства и енергетике, најaвио да до приватизације ЕПС-а неће доћи за мандата ове владе .

Иако је било говора да се 1,5 милијарди евра, колико би коштала градња "Колубаре Б" и Термоелектране "Никола Тесла" блок три, обезбеди проналажењем новог стратешког партнера, путем јавног тендера, Млађан Динкић, министар економије и регионалног развоја, како је потврђено нашем листу, предложиће надлежнима још два начина како да се обезбеди новац и цео посао што пре заврши, будући да је реч о ургентној инвестицији, која би Србији обезбедила уредно снабдевање електричном енергијом, и што је још важније смањила зависност од увоза струје.

Србији су ове термоелектране потребне јер ће се већ за две године, односно 2010–2011. појавити мањак у енергетском билансу земље. Осим тога, на овај начин би се замениле постојеће, чија је просечна старост 26 година.

Према првом моделу, на берзи би се нашло 10 до 15 одсто акција ЕПС-а. Али с обзиром на то да новац добијен овом продајом не би био довољан да се цео посао заврши, ЕПС би могао и кредитно да се задужи ког неке од банака. Према другом моделу о ком министар Динкић размишља, одмах би се ишло на изношење 30 одсто акција овог електроенергетског гиганта на берзу. Тим новцем би се ЕПС у суштини докапитализовао, с тим што Динкић, како се сазнаје, планира да половину ових акција, дакле 15 одсто, бесплатно подели грађанима.

Такође се не искључује ни могућност "џоинт венчера" ЕПС-а и потенцијалног стратешког партнера, што је за већину у овом сектору и најприхватљивије. Који год од модела буде прихваћен, извесно је једино да ће држава остати и даље већински власник овог јавног предузећа.

Главна препрека за изношење акција на берзу јесте то што не постоји важећа процена колико ЕПС вреди на тржишту. Ако се има у виду да је ЕПС због ниске цене струје дугогодишњи губиташ (само у 2006. је остварио добит, и то због отписа дугова), његове акције би се на берзи продавале испод реалне цене. Српским тајкунима који су већ бацили око на ЕПС то би свакако добродошло, јер би на тај начин најлакше дошли до удела у ЕПС-у, будући да обични грађани тешко да имају новац за улагање на берзи.

Упућени су скептични да су процене министра Динкића реалне да би продајом 10 до 30 одсто акција ЕПС-а могао добити око милијарду евра, наводећи пример  италијанског "Енела", који је априла прошле године купио 66 одсто Словачких електрана, чији су укупни капацитети приближно једнаки ЕПС-овим – око 7.000 мегавата, и то за свега 839 милиона евра.

Како год надлежни одлучили, једно је извесно – градњом "Колубаре Б" и "ТЕНТ блок три", капацитета 1.400 мегавата, вредност ЕПС-а би се умногоме повећала, што би се сутра, када на ред дође приватизација и овог јавног предузећа, одразило на крајњу цену.