Бранићемо Израел, разумемо и патњу Палестинаца

Током целе каријере Камала Харис је рушила баријере: од прве Афроамериканке на позицији државне тужитељке Калифорније до прве жене на месту потпредседнице Сједињених Америчких Држава. На изборима 5. новембра има шансу да обори ону највећу баријеру– постане прва жена на челу Беле куће. Ипак, на путу до Овалног кабинета стоји Доналд Трамп, човек који је 2016. године срушио такве снове Хилари Клинтон. Према анкетама, кандидаткиња демократа тренутно има подршку 45 одсто бирача, док ривала из редова републиканаца подржава 42 одсто. Али, Америка је дубоко подељена, па Харисова не узима ништа здраво за готово у овој неизвесној трци, истиче за „Политику” Ерик Сволвел, демократски конгресмен из Калифорније.

„Она има визију за будућност и спремна је да води земљу. Невероватно је дисциплинована, а то је оно што желите од председника. Са друге стране, Трамп је невероватно недисциплинован и лако га је избацити из равнотеже и мислим да ће то бити важно у наредном периоду. У последњих неколико дана видели смо значајан когнитивни пад код њега. Постаје све очигледније и наглашеније, и то забрињава, јер бирамо некога ко би био најстарија особа до сада изабрана за председника, а он одбија да преда своје медицинске налазе”, каже конгресмен Сволвел.

У једном недавном интервјуу Камала Харис је на питање да ли би урадила нешто другачије од председника Бајдена у последње четири године рекла да јој ништа не пада на памет. С обзиром на то, шта ново она може да донесе?

Њих двоје су ипак веома различити. Она је жена и када су у питању репродуктивна права, она се лично повезује са женама на начин на који ниједан мушкарац то не може. Такође је обећала да ће у свој кабинет поставити републиканца, што Бајден није урадио. Успут, ово није критика Бајдена, који је био сјајан председник. Само је она друга особа, а ово је избор четири године касније, када се много тога променило. Она се фокусира на стамбено питање, на бригу о деци, на мале бизнисе, што одражава потребе времена у којем се тренутно налазимо.

За време хладног рата Републиканска странка је била виђена као она са агресивнијом спољном политиком према Совјетском Савезу. Међутим, сада демократе заговарају јачу подршку Украјини. Шта је довело до ових промена?

Мислим да то нема везе са политичком странком већ са филозофијом о слободи и савезницима. Идеја је да је Украјина савезник, а Русија непријатељ. Не можемо дозволити да једна земља агресивно прегази другу и насилно покуша да се наметне, као што то Москва ради. Не изгледа ми као да Трамп има политичку агенду. Чини ми се да он на ствари гледа из перспективе онога што помаже њему лично. Он је себичан аутократа који кад гледа Путина види себе, а иста ствар је и обрнуто.

Kако би Камала Харис решавала кризу на Блиском истоку, ако би постала председница, у поређењу са Доналдом Трампом?

Увек ћемо бранити Израел од иранске агресије. Мислим да се то неће променити ко год да је председник. Али верујем да, ако сте Палестинац који жели слободу од Хамаса, економску прилику и сигурност, морате погледати оба кандидата за председника САД и видети да је ваш најбољи пут ка томе Харисова. Она саосећа и разуме патњу коју је палестински народ претрпео. Дубоко верује у решење две државе, где би и Палестинци и Израелци имали своје независне земље које су економски просперитетне и сигурне, и она ће се за то борити. Са друге стране, Трамп је јасно ставио до знања да ће дати бланко чек Бенјамину Нетанјахуу, који не верује у постојање две државе и веома непромишљено води рат против Хамаса, због чега страдају невини цивили. Трамп не гледа на људе из Газе као да заслужују своју државу, већ као на терористе, и то је погрешно. Дехуманизује их и не препознаје стварност онога што се заиста дешава тамо и лидерство које је потребно од америчког председника да би се пронашао излаз из мрачних дана који су захватили тај регион.

Према попису из 2020. године, око 3,5 милиона Американаца се изјаснило да је пореклом са Блиског истока. Да ли су оба кандидата морала да промене нешто у својим кампањама како би придобили већу подршку арапско-америчких гласача?

Пре свега, Камала Харис ће се побринути да не уведемо забрану уласка муслимана у земљу, коју је Трамп увео у свом мандату. Она не оцењује људе по вери или раси. Верујем да ће се од почетка водити принципом да смо сви људи и да заслужујемо да будемо третирани хумано. Харисова је „тврд” преговарач. Радила је као тужилац много година, доносећи правду људима своје заједнице и државе. Мислим да ће тражити најправедније решење у региону Блиског истока, где две државе могу постојати.

Недавно сте изјавили да односи између САД и Србије немају границе. Где видите највећи потенцијал за сарадњу у будућности?

Радио сам веома напорно последњих година да ојачам односе између две земље, и сматрам Србију важним партнером у том региону. Ценим ваш рад на иницијативи „Отворени Балкан”, тежње да постанете део Европске уније, прихватање избеглица из Украјине, као и гласове које су дали у вези са питањем Украјине у Уједињеним нацијама. Желим да учиним више на јачању тих односа и да остваримо још дубље везе, посебно у области трговине, као и да искористимо знање српског народа, нарочито у сектору технологије. Због тога многе америчке компаније отварају канцеларије и много улажу у Србији. Уживао сам у разговорима које сам имао са вашим председником Александром Вучићем и министром спољних послова Марком Ђурићем, и рекао сам им да нема граница у томе колико далеко можемо ићи као партнери.

Такође сте изјавили да су ваши садашњи погледи на Србију другачији од оних које сте имали претходних година. Шта се то променило?

Тек када сам посетио регион више пута, видео сам Србију која је у ренесанси, која жели да буде део ЕУ, која је одличан партнер по питању људских права у Украјини. Зато сам покушао да допринесем томе да Србија све више гледа ка Западу и проналази партнере у трговини, култури и, наравно, одбрани. Узгред, велики сам љубитељ спорта. А Србија, како бисмо рекли спортским речником, надмашује сва очекивања. Или, речено у боксерском стилу, има снажан ударац за своју величину. Није највећа земља у Европи, али има неке од најбољих спортиста на свету. Видимо то и у НБА лиги. Заиста уживам у вашој посвећености томе и ономе што спорт чини за дипломатију и заједницу.

Због два велика рата која смо поменули, колико ће западни Балкан бити у фокусу америчке спољне политике?

Потребно нам је да западни Балкан напредује. А Србија је најважнија економија између Беча и Истанбула. Иницијатива „Отворени Балкан” неће донети само раст вама, већ и вашим суседима. Зато заиста ценим то што су Србија и друге земље у региону, од почетка инвазије на Украјину, тежиле ка енергетској независности, препознајући да вас ослањање на земље попут Русије и Кине чини веома рањивим на светске догађаје и сукобе. Надам се да ће САД, а ја ћу наставити да заговарам то, подржати земље у региону које желе да постигну ту независност. Видео сам и могућности за литијум у Србији. Ако можете да нађете начин да то урадите на еколошки прихватљив начин, а знам да то покушавате, тај ресурс би требало да припада народу и да вам да предност на светској сцени.

Али постоје и стручна мишљења која тврде да би рударење литијума изазвало еколошку катастрофу.

Ако би цена била огромна штета по животну средину, није вредно тога. Али не мислим да између економије и екологије мора да постоји избор једно или друго. Сматрам да можете наћи начине да не нанесете штету животној средини, а да имате национални ресурс. И друге државе су пронашле решење да га експлоатишу безбедно. Желим вам да и ви успете у томе.