Могуће поскупљење моста код Аде

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 19. новембра – На питање „Политике” упућено директору СЦТ Ивану Зидару –да ли је доведена у питање градња моста у Београду, с обзиром на то да је вођство компаније СЦТ, према извештавању словеначких медија, потврдило да фирма има проблеме са ликвидношћу, те да ће убудуће (захваљујући и ускраћеним банкарским кредитима) градити мање, данас нисмо добили одговор. Иако су челници СЦТ-а потврдили да су добили питање, ускраћен нам је одговор и на питање „јесу ли угрожени рокови (36 месеци) за изградњу моста код Аде”.

Мук у који се завила словеначка фирма СЦТ тумачимо чињеницом да је љубљанска телевизија „А канал” почетком седмице објавила прилог под насловом „Грађевински барони”, лансиравши вест да је СЦТ запао у „ликвидносне проблеме” јер му банке не дају зајам. А уз то је и Дарс, државна дирекција која брине о изградњи аутопутева у Словенији (чији је извођач махом СЦТ), одбацио захтев СЦТ-а да плати „додатно обављене радове”. Сензацију да је парадно предузеће овдашњег грађевинарства у финансијској кризи потврдила је и ПОП ТВ. „Финансијска криза се, упркос тек усвојеним законима у (словеначком) парламенту, већ преселила у привреду и погодила предузећа”, закључује ПОП ТВ, позивајући се на специјализоване „финансе” који тврде да СЦТ има муке са опстанком.

Укратко, СЦТ чији је директор Иван Зидар, који је 9. априла у Београду потписао 146 милиона евра (са ПДВ-ом, „Дело”) тежак уговор за градњу моста код Аде Циганлије, према писању овдашњих медија, не успева да добије ни свега три милиона евра на име банкарске гаранције за изградњу тунела Марковец код Копра, нити позајмицу за несметано пословање. Пошто банке „стискају паре и СЦТ-у не одобравају ’кредит за премошћење’ проблема, Зидара може да спасе само Дарс ако му да превремену исплату бар дела испостављених рачуна”, опомиње „А канал”. Пословодство СЦТ-а се уздало у Дарс, али план је пропао. Представник за штампу Дарса Марјан Колер не крије да „стално стижу неки захтеви за плаћање додатних радова” и тајанствено додаје да су одобрени само „они који су оправдани”. А што се тиче плаћања унапред, уколико је тачно да се СЦТ нашао у вртлогу неликвидности, Колер узвраћа да Дарс „није банка, већ наручилац посла”.

Донедавно су банке помагале рентабилним фирмама да превазиђу тренутне муке с ликвидношћу, али више није тако. СЦТ-ова ПР служба за портал „24ur.com” демантује да је фирма у кризи, иако челници СЦТ за исти портал признају да „услед глобалне кризе очекује да ће обим послова убудуће бити мањи”, па предвиђа „рационализацију пословања”. Питање је могу ли проблеми у које је запао словеначки СЦТ поскупети градњу моста у Београду.

Шеф Зидаровог кабинета Клемен Гребеншек, пословни секретар компаније СЦТ иначе непосредно одговоран за операцију градње моста код Аде Циганлије (коју и лично контролише на терену у Београду), допушта могућност поскупљења. „Цене у овом уговору (за градњу моста код Аде) имају укључен клизни фактор, што је уобичајена пракса за све дугорочне уговоре, а овде се ради о уговору за период од три године. Сада је прерано прогнозирати како ће на цене утицати економска рецесија”, наглашава Гребеншек за „Политику”. Сазнајемо да ће СЦТ, „поред својих знања и искустава, у градњу моста укључити и локалне извођаче из Србије”, а словеначка компанија у Београду има и мешовито предузеће, где „у склопу грађевинског комплекса од преко 23 хиљаде квадратних метара производних хала” већ ради нов погон за савијање челика и фабрика бетонских елемената. СЦТ планира да „опрему за нови мост добавља из целог света, такође и из Словеније”, додаје Гребеншек.

Тренутно нема одговора на дилему хоће ли најава кризе пословања СЦТ-а у Словенији пољуљати темеље и београдског моста.

Светлана Васовић-Мекина