Краћа расправа за „европске” законе

Промена пословника о раду, сама по себи, не може допринети бржем доношењу закона, чије усвајање је неопходно у процесу придруживања наше земље Европској унији, слажу се и власт и опозиција у Народној скупштини Србије. И то је, углавном, једино у чему се апсолутно слажу. Ипак, у овом тренутку ради се на изменама пословника, које би требало да омогуће скраћивање времена за усвајање „европских закона”, па би, између осталог, према једном од решења о којима се разговара, начелна расправа о „европским законима” трајала дупло краће него о „обичним”. За сада постоје само предлози, а од спремности свих зависи које ће решење бити прихваћено.

Бошко Ристић (ДС), председник Радне групе за израду новог пословника, каже да је ситуација у нашем парламенту другачија од оне у парламентима других земаља у време када су радили на евроинтеграцијама, а које су тај процес успешно завршиле пријемом у ЕУ. Према његовим речима, у тим земљама постојао је апсолутни консензусза улазак у ЕУ, а „код нас постоје разлике у ставовима треба ли Србија да иде у ЕУ или не, према томе пословник може само у једном делу да помогне убрзању пута Србије ка Европи”. Ристић каже да би скраћена процедура за доношење „европских закона” подразумевала да се, на пример, „неком декларацијом, или одлуком скупштине претходно наброје сви закони који морају бити донети у догледно време, а влада би имала обавезу да, према утврђеном календару, доставља предлоге тих аката у скупштину, која би их доносила по убрзаној процедури”.

Та убрзана процедура, подразумевала би, каже Ристић, да у начелној расправи шефови посланичких група изнесу став о законима, а о амандманима би се водила „сумарна расправа”, односно шефови посланичких група давали би збирно објашњење амандмана који су поднети. То значи да не би било могуће, као сада, да сваки посланик расправља о сваком амандману, већ би се груписало неколико представника. Ова „сумарна расправа” о амандманима не би била краћа од укупног времена предвиђеног за начелну расправу, каже Ристић.

Бошко Ристић истиче да је у Словенији постојао одбор за евроинтеграције и додаје да су чланови радне групе за пословник „консултовали стручне службе, које ће припремити предлог где би такво тело могло да буде предвиђено, или у закону о скупштини, или о пословнику”. Ристић додаје.„То тело би, рецимо, могли да чине председник парламента и шефови посланичких група, који би се договорили о календару делатности, о прописима које треба да донесемо и о координацији са владом и ресорним министарствима како би се пратиле обавезе владе и парламента, а јавност би пратила да ли неко искаче из предвиђених оквира”. Ристић каже да зна да у Хрватској постоји савет за евроинтеграције, којем председава представник опозиције и додаје да су у тој земљи сви за евроинтеграције: „Код нас је део опозиције против евроинтеграција и није могуће поверити некоме руковођење тим телом некоме чија политика је супротна сврси постојања тог тела”.

Чедомир Јовановић, лидер опозиционог ЛДП-а, чији посланици су гласали за усвајање Споразума о стабилизацији и придруживању, каже да је владајућој коалицији најлакше да за неуспех евроинтеграција оптужи опозицију, а „свакоме ко познаје односе у парламенту, јасно је да то није тако”. Према његовим речима „кад говоримо о организованом процесу евроинтеграција, онда говоримо о постизању политичког договора, који би омогућио парламенту потпуно другачији режим рада на седницама које би биле посвећене искључиво реформи нашег законодавства у складу са европским”. Јовановић каже да ЛДП предлаже хитно формирање одбора за праћење реализације ССП-а, који и иначе, према ССП-у, морамо да формирамо. Он додаје: „Тај одбор би у координацији са свим министарствима у влади усвајао годишње, полугодишње и тромесечне планове активности, које би онда обавезивале посланичке клубове на један другачији однос према седницама на којима би се расправљало о европским законима. Пред тим одбором водила би се дискусија о законима, а пленарна расправа у парламенту била би посвећена само спорним тачкама. Тај стандард такозваног првог и другог читања био је карактеристичан за све земље које су успешно завршиле евроинтеграције. Без тога је немогуће одблокирати тај процес у парламенту. Али ми данас заостајемо у процесу евроинтеграција због неспособности саме владе, која је само петину неопходних закона проследила парламенту, а неке је чак и повукла”. Јовановић каже и да треба раздвојити реформу пословника од ефикасности у процесу евроинтеграција „сужавање пословничких слобода посланицима и лимитирање права неће учинити парламент ефикаснијим, напротив, постаће предмет нових несугласица”.

Мирослав Маркићевић, заменик шефа посланичке групе Нова Србија, чији посланици су гласали против усвајања ССП-а, каже да посланици НС-а ни кад су били власт, ни сада као опозиција не троше време узалуд. Он истиче да је НС спреман за сваки договор у циљу повећања ефикасности парламента, али „не на уштрб опозиције”. Маркићевић додаје да у неким земљама постоји прво и друго читање закона, али „то подразумева много толерантнији однос власти према опозицији, не би им круна пала с главе кад би усвојили 20 смислених опозиционих амандмана, а они су усвојили само један на ребаланс буџета и то с тешком муком”.

Сузана Грубјешић, шеф посланичке групе Г17 плус, каже да су измене пословника неопходне како би било скраћено време за расправу у начелу и о амандманима и додаје „то су радили и други парламенти у процесу евроинтеграција”. Она каже да је у Словенији дневно усвајано и по сто закона, али „сви су претходно прошли владу и савет за европске интеграције и имали изјаву о усклађености, па је парламент малтене без дебате усвајао законе”. Грубјешићева каже да смо ми основали један савет 2005. године, али он никако да заживи и додаје да би требало направити скупштински одбор за ССП, а реално је очекивати да буде формиран идуће године. Она, ипак, истиче да ће бити тешко доћи до договора, јер „нажалост, нема консензуса око пута у ЕУ, не можете очекивати од оних који су гласали против усвајања ССП-а да подрже неки поступак, који убрзава процес интеграција”.