Боли глава од вишка пара

Кад Жељко Ожеговић, председник Сталне конференције градова и општина, размишља о равномерном регионалном развоју – увек се присети речи менаџера једне од неразвијених општина у Србији. Како каже, на расправи у "Сава центру", посвећеној Закону о финансирању локалних самоуправа, по коме су касније и најугроженије општине добиле више новца, локални менаџер поставио је питање: "И шта сада ми да радимо с тим парама".
Није он био једини представник локалне самоуправе кога је глава заболела због вишка пара.
– Нисам могао да верујем својим ушима... Могуће је да су људи у унутрашњости навикли на одређени степен централизације – казао је Ожеговић. – Без обзира на то што се провинција можда осећа хендикепираном када се упоређује са престоницом, не треба заборавити да и на територији Београда постоје велике разлике – подсетио је он.

– На само 40 километара од Теразија има општина у којима нема канализације и струје. У једном делу Палилуле, примера ради, нема сигнала за мобилни телефон – наводио је Ожеговић.

Његов колега Ђорђе Станичић, генерални секретар Сталне конференције градова и општина, на терену се неколико пута уверио какве бриге море "провинцијалце".

– Из једне општине, која се иначе убраја у неразвијене, нико није долазио на бесплатне обуке које смо организовали у сарадњи с неким међународним институцијама. Хтео сам да установим шта је узрок томе. Питао сам надлежног у општини зашто никога не шаље на обуку која ништа не кошта. Он ми је одговорио да он сам ради све: и скупштину, и буџет, и још много послова, тако да ако би отишао у престоницу, општина не би могла да ради – присећао се Станичић и уз то додао да је још један велики проблем у општинама писање пројеката за приступне фондове Европске уније.

Како каже, добрих идеја има, али је велика мука уобличити их. За то је, додаје, потребно и перфектно знање енглеског језика.

– Има много општина у земљи у којима само професори енглеског говоре тај језик. Они, наравно, тиме не могу да се баве, јер морају да предају у школи – наводи Станичић.

Он додаје да је усвајањем Закон о финансирању локалне самоуправе у јуну ове године у великој мери залечена "рак-рана" многих српских општина, које су дотад имале бројне приговоре на начин финансирања. Најзначајније измене предвиђају да 1,7 одсто националног дохотка одлази на јавну потрошњу на локалном нивоу.

– Тиме су, уместо за одређену суму новца, општински буџети везани за проценат бруто друштвеног производа (БДП) Републике Србије, чиме ће бити могуће са доста прецизности предвидети висину средстава у наредних неколико година. Та новина истовремено значи да ће са растом БДП-а бити и више новца у општинским касама – истакао је Станичић, а додао је и да је новим законом предвиђена правичнија расподела прихода.

При томе ће се неједнакости смањити са садашњих 1:10 на ниво од 1:5, што представља директну подршку малим и неразвијеним општинама. Станичић истиче да су оваквом поделом новца готово све неразвијене општине добиле веће годишње буџете.

– Мање су добили само Београд, Нови Сад и Ниш. Судећи по томе, приче о београдизацији су неосноване, јер се престоница одрекла доста новца у корист "провинције". Београду је такође у интересу равномерни развој унутрашњости, јер се тиме смањује оптерећење на престоничку касу. И што се тиче радних места, проблема становања, али и саобраћаја. Општине у Србији не само да имају проблем са страним инвеститорима, који не показују интерес да улажу у њих, већ им је подједнако тешко да своје житеље одврате од исељавања. Примера ради, у једној општини је већ две и по године отворен конкурс за правника. Истовремено, петнаестак студената на Београдском универзитету студира права. Али, нико од њих нема намеру да се врати у родно место – казао је Станичић.

Још једна од новина уведена новим законом је и утврђивање пореза на имовину као изворног прихода локалне самоуправе, што ће нарочито великим градовима омогућити да знатно повећају приходе и вишеструко надокнаде губитак у трансферима. Тиме се отвара могућност општинама да по сопственом нахођењу смање стопу пореза на имовину, чиме се подстиче привлачење потенцијалних инвеститора.

Следећи задатак на коме ће заједно са представницима општина и Министарства економије и регионалног развоја радити запослени у Сталној конференцији јесте усвајање Закона о имовини локалне самоуправе.

– Општине не могу да располажу имовином која је на њиховој територији, већ морају да траже сагласност од Републичке дирекције за имовину и да тамо пошаљу захтев. У просеку се на одговор чека три године и десет месеци. Замислите страног инвеститора који је спреман да толико чека на почетак бизниса!? – казао је Станичић.