Прекретница на Вимблдону

Ненад Зимоњић (32) упорно се борио за место под сунцем више од деценије да би своју тениску муку почео да наплаћује у зрелим играчким годинама. Од првих плодова славе, убраних у пару с Рускињом Јеленом Бовином на Међународном првенству Аустралије 2004, у финалу у којем су преко пута њих били легендарна Мартина Навратилова и прослављени дубл играч Индијац Леандер Паес, претходница је нашег потоњег тениског легла. Данас је његово име још видљивије међу многобројним шампионима „белог спорта”.

Ове године је на Вимблдону с Канађанином Данијелом Нестором, такође рођеним у Београду, освојио своју прву титулу на турнирима за „грен-слем” у мушком дублу. С недавног завршног турнира у Шангају вратио се троструко овенчан: трофејем, првим местом на листи за играче дубла и као десна страна најбољег пара ове године.

– Сезона нам није почела како смо желели. Набоље је кренуло од Вимблдона – каже Зимоњић, кога је на централном терену Свеенглеског крокет и тениског клуба велика жеља и изнела до трона, иако је играо с напрслом шаком. – После Вимблдона смо схватили да можемо да будемо и први ове године. Ипак, нисмо веровали у тријумф у Шангају. Организатори су нам, међутим, предочили да можемо да запоседнемо врх и заједнички и само ја, уколико браћа Боб и Мајк Брајан из САД изгубе бар меч у групи, а ми тријумфујемо. То сазнање нам је улило велику снагу и дало необуздани мотив.

Зимоњић и Нестор су победили и на првом турниру после Вимблдона, на мастерсу у Канади. Тада су у финалу преко пута њих били Брајанови (6:2, 4:6, 10:6), али се потом нису састајали до меча за трофеј у Шангају. Уследили су осредњи резултати и период без тријумфа. Веровало се, ипак, у њихово драгоцено искуство стечено играњем у пару и с другима. У Шангају су остварили свих пет победа, реванширавши се колико-толико Перуанцу Луису Орни и Уругвајцу Паблу Куевасу за пораз у финалу „Ролан Гароса”. С титулом и на мастерсу на шљаци у Хамбургу па на трави у Краљичином клубу у Лондону уочи Вимблдона, те финалима на мастерсима у Индијен Велсу и Риму, заслужено су потиснули Брајанове са свих врхова.

Следеће велико искушење имаће у Мелбурну, на првом турниру за „грен-слем” у сезони. Одатле се поново распаљује Зимоњићева нада да каријеру може да заврши са сва четири вредна трофеја, а у томе од великог значаја мора да буде Несторова помоћ, иако овај 36-годишњак има такозвани „златни слем”, будући да је и освајач олимпијског злата (Сиднеј, 2000).

Зимоњић ни ове године с Новаком Ђоковићем у Пекингу, као и с Душаном Вемићем на Играма у Сиднеју није успео да пробије лед на олимпијском турниру. Ипак, јасно му је колики је његов значај као стуба-носача у пару у репрезентацији. Србија је у првом колу Светске групе Дејвисовог купа у гост Шпаније (6-8. март), која је непоражена код куће у претходних 14 сусрета. Предводиће је први „рекет” света Рафаел Надал, суверени владар шљаке, коме ће то да буде прво искушење на омиљеној подлози у сезони.

– Чека нас изузетно тежак меч. С Надалом смо се шалили да би било сјајно да се Шпанија одлучи да изабере тврду подлогу, али нема сумње да ће се играти на шљаци. Даћемо све од себе. Имамо одличну репрезентацију, с добром атмосфером у њој. Мени је небитно да ли чу играти с Ђоковићем или Виктором Троицким, јер се слажем с обојицом у пару – рекао је Зимоњић, чији је допринос државном тиму од дебија 1995. драгоцен.

Г. Анђелић