Директорка ММФ-а предвиђа тешку будућност

Директорка Међународног монетарног фонда Кристалина Георгијева упозорила је на „немилосрдне“ економске околности за државне финансије широм света, истичући широко распрострањено оклевање политичара да смање трошкове и повећају порезе.

Георгијева је навела да растући нивои задуживања значе да све већи део државних прихода одлази на камате, док слаба привредна активност додатно отежава смањење дугова.

„Наше прогнозе указују на немилосрдну комбинацију ниског раста и високог дуга, тешку будућност“, рекла је Георгијева, преноси Financial Times.

Она је навела да се државе суочавају са „високим и растућим јавним дугом, много већим него пре пандемије“. Њени коментари долазе уочи годишњих састанака ММФ-а и Светске банке, док глобални јавни дуг расте и очекује се да ће до краја 2024. достићи рекордних 100.000 милијарди долара. Током пандемије, многе владе, укључујући највеће светске економије, још нису ставиле под контролу своје трошкове.

САД и Кина, две највеће светске економије, предводе овај глобални раст дуга, према подацима ММФ-а.

Георгијева је такође истакла забрињавајући тренд у земљама са ниским и средњим приходима, где све већи део прихода одлази на сервисирање дуга. Она је нагласила да владе морају смањити дуг и обновити фискалне резерве како би могле да одговоре на потенцијалне економске шокове, истичући да ће се они сигурно појавити, можда брже него што очекујемо.

Истраживања ММФ-а показала су да политичари све више фаворизују фискалну експанзију уместо фискалне штедње, што отежава смањење дуга. Георгијева је додала да су чак и традиционално фискално конзервативне политичке партије почеле да усвајају политику „позајми да би трошио“.

Георгијева је истакла и позитивне вести, посебно глобални пад инфлације која није довела до рецесије. Раст привреде се и даље предвиђа као слаб, а ММФ је прогнозирао глобални раст од 3,2 процента за 2024. и 3,3 процента за 2025. годину.