Кад поп неће у пензију

Шабац – Црквени суд Епархије шабачке казнио је прексиноћ са годину дана забране чинодејствовања Стојадина Поповића (62), протојереја цркве Свете тројице у Бадовинцима, који је одбио да оде у пензију. Поповић тврди да му закон дозвољава да ради још три године, а петицијом са више од 750 потписа подржали су га његови парохијани. Одлуком владике шабачког Лаврентија одређено је да место старог свештеника попуни син мачванског архијерејског намесника Милан Полић.

У највећем мачванском селу, које има око 4.000 становника, службују још двојица пароха: старешина ове цркве Драгиша Миловановић и његов зет Горан Јовић. Стојадин Поповић тврди да је одлука о пензионисању донета без његове сагласности, и да нису испуњени ни црквени, ни државни услови. У међувремену, забрањено му је да улази у храм, а ових дана је затражено да се са болесном, два пута оперисаном, супругом Миленом и ћерком Биљаном исели из службеног стана у црквеној порти.

– Јесте истина да сам навршио 40 година стажа, али су ми у Министарству вера у Београду рекли могу да радим до 65 година. Жалио сам се Епархији шабачкој, Високом црквеном суду и Патријаршији у Београду. Међутим, уместо да ми дозволе да и даље радим, јер других прихода немам, а једини издржавам породицу, решењем владике Лаврентија од 28. октобра стављена ми је забрана на чинодејствовање у трајању од месец дана – каже за „Политику” свештеник Поповић.

Према његовим речима, претходни дани били су веома мучни: одлука о пензионисању и постављењу намесниковог сина за пароха прочитана је на богослужењу, а на протесте верника старешина цркве им је упутио клетве. Документ је потом истакнут у порти, са видно дописном поруком „важно”. Због насталих тензија са верницима, црквењак Драгомир Татомировић закључава храм, у шта су се јуче уверили новинари који су присуствовали његовом објашњавању са Бадовинчанима.

– Старешина Миловановић је физички насрнуо на мене када сам га питала кога то постављају за пароха. Ухватио ме је за прса и тражио да изађем из цркве. Ово сам пријавила полицији. При првој служби, он и црквењак су вирили из олтара да виде да ли се верници крсте када пева новопостављени свештеник – каже Драгица Делић. 

(/slika2)Бранислав Аничић, који је члан Црквеног одбора у Бадовинцима пуних 15 година, каже да даје пуну подршку свештенику Поповићу. Истиче да се жестоко успротивио када је старешина Миловановић покушао на седници одбора да „прогура” одлуку да се Поповићева породица избаци из стана, а наводно је предлагао и да им се исече струја. Старешину цркве Свете тројице критикује и ранији члан одбора Сретен Јевтић:

– Миловановић је заједно са још једним мештанином повадио тридесетак споменика борцима из Првог светског рата, који су се налазили иза цркве, и направио башту. Међу њима налазио се и један на коме је била фотографија неког младића из Прокупља. На замерке да парадајзу ту никако није место, пред више сведока је одговорио: „Баш згодно, маснија је земља”. Ово сам саопштио прексиноћ епископу Лаврентију, који ми је рекао да то није тема разговора.

Лекар Дома здравља у Бадовинцима др Радослав Милутиновић потврђује причу да се Миловановићев помагач месец дана касније разболео и умро од карцинома, што је вероватно била необична коинциденција, али је дуго коментарисана у читавом крају. Он каже да је због трвења међу свештеницима прескочена овогодишња прослава лекарске славе Свети врачи.

– Увек смо имали три попа, а сада нисам знао кога да зовем. Свештенику Поповићу отворено је боловање јер је због свих ових догађања имао низак притисак, вртоглавицу и зујање у ушима. Уместо да у пензију буде испраћен свечано и лепо, доживео је психички шок, што је нечувено – истиче др Милутиновић.

Старешина цркве Свете тројице Драгиша Миловановић био је категоричан да не жели да даје изјаве, а љутио се и због фотографисања храма.

У Епархији шабачкој новинари су са владиком Лаврентијем комуницирали преко посредника – ђакона Зорана Петровића. После упозорења да су оптужбе пензионисаног свештеника и парохијана у Бадовинцима веома тешке (и два-три позива мобилним телефоном), ђакон Петровић је пренео да напишемо да је „Поповић испунио све законске обавезе према цркви, и да му је због одбијања да поступи по одлуци о престанку службе владика изрекао забрану чинодејствовања од месец дана, коју је Црквени суд продужио на годину”.

Мирољуб Мијушковић