Истином против фалсификата

Припадници Народноослободилачке војске Југославије и војници совјетске Црвене армије, на данашњи дан пре 80 година, ослободили су Београд од немачких снага које су га држале под окупацијом 1.287 дана. Борба против нациста трајала је десетак дана, а током Београдске офанзиве погинуло је скоро 3.000 припадника НОВ Југославије и 961 црвеноармејац.

Тим поводом јуче је у Руском дому одржана научна конференција „Култура сећања и неговање историјске истине”, коју је отворио Немања Старовић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

„Као ресорном министру, али и историчару, било ми је задовољство да говорим на панелу ’Одбрана историјске истине о Другом светском рату – значај за савременост’, јер чување и заштита истине о догађајима из овог рата није само предмет културе сећања, већ и важна компонента борбе против манипулације и фалсификовања информација”, истакао је Старовић.

Како је додао, прошлост мора остати објективна, заснована на чињеницама, а не на тренутним или далекосежним политичким интересима.

„У времену када се хероји проглашавају за издајнике, а издајници се проглашавају херојима, постоји само један начин да се супротставимо таквим фалсификатима, а то је свакодневна, неодустајна борба за истину. Објављивање докумената и аутентичне архивске грађе мора бити примаран задатак стручних установа и завода. Нема потребе да наглашавам како су наша дужност и обавеза да чувамо успомену на жртве и ратнике из Другог светског рата. Због њих, због њиховог херојства и страдања, ми морамо наставити да се одлучно супротстављамо свим покушајима да се истина о прошлости уништи, заборави или искриви”, рекао је Старовић. Он је указао да је историја Другог светског рата важан темељ изградње модерних идентитета код многих нација, посебно на простору бивше СФРЈ и СССР-а.

Министар је оценио да очување истине у 21. веку представља велики изазов и важан задатак за све нас, те да ће успех зависити понајвише од предавача у школама и установама културе, али и од става медија. Јер, како је закључио, свесно смањивање броја убијених Срба по концентрационим логорима недвосмислено осликава политику умањења кривице оних због којих је дошло до геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима.

На конференцији је учествовао и потпредседник Владе Србије Александар Вулин, који је истакао да је наша земља, иако окружена НАТО чланицама, држава која упркос томе води рачуна да сачува традиционална пријатељства и да никад не дозволи да постане оруђе у туђим рукама које би угрозило Русију. Он је додао да прекрајање историје помаже западним земљама попут Немачке и Италије да одбаце одговорност за злочине током Другог светског рата.

„Ми, Срби и Руси, понекад смо свесно или несвесно учествовали у томе, дозвољавали да се историја прекраја пред нашим очима. Ми ћемо се постарати да се зло не понови”, нагласио је Вулин.

Осим двојице представника наше владе на научној конференцији присуствовали су и заменик председника Савета Федерације Константин Косачов, заменик председника Државне думе Петар Толстој, заменик шефа Комитета Државне думе за послове ЗНД Константин Затулин, амбасадор Русије Александар Боцан-Харченко, официри Војске Србије, српски и руски стручњаци…