На два колосека ка успону

На данашњи дан Партизан са два колосека креће ка истом циљу – будућности достојне његових амбиција. Скупштина која ће бити одржана у 15 часова у СЦ Телеоптик треба да повери клуб Расиму Љајићу, чији ће основни задатак бити да пошто-пото, са својом екипом званом Привремени орган, што пре нађе терапију за оздрављење клуба.

Последњи преглед пре него што узму прву пилулу, „црно-бели” имаће данас (16 ч) у Новом Пазару. Њено успешно дејство олакшало би дисање за ношење тешког бремена.

Случај је хтео да спасилац, доказани „партизановац” (био је већ у најужем руководству), дизгине кола, која јуре у нежељеном смеру, преузме баш на дан кад „црно-бели” бију битку у његовом родном граду.

Љајић је био председник Новог Пазара, а ту дужност је напустио пошто је неколико усијаних навијачких глава прошле године напало тадашњег капитена голмана Филипа Кљајића. Њихови истомишљеници су у уочи данашњег гостовања Партизана пустили у јавност претњу да утакмица неће да се одигра.

Терају мак на конац, јер је Нови Пазар кажњен да игра пред празним гледалиштем. Расиму Љајићу, који је изјавио да му је Партизан „приоритет свих приоритета”, разуме се, није свеједно шта се дешава с клубом из његовог града, па је упозорио да такви навијачи вуку Нови Пазар у пропаст.

Партизан годинама живи разапет између управе и сличних својих навијача, па ће Љајић и са својима морати да потражи решење у интересу клуба. Од свега што затиче суштински нема главобољу само с тренером. Сави Милошевићу је недавно поново поверен први тим, а у овом тренутку му је највећа брига – Љајић. Али, не Расим, него Адем, за кога каже да је тренутно најбољи играч у нашој лиги. И тај Љајић је везан за Партизан – у њему је ступио на велику фудбалску сцену, а по повратку из иностранства је појачао клуб из свог родног града.

– Није Нови Пазар само Адем Љајић. Има још много фудбалера, који могу да нас угрозе. Ово је једно од најтежих гостовања у читавој лиги, – тврди Милошевић, који је свој други мандат на Партизановој клупи почео победом од 4:0 над Текстилцем. – Сад је идеална прилика да видимо докле смо стигли с опоравком екипе и где смо тренутно.

Предах у првенству, због обавеза репрезентације, Милошевић је искористио да одведе екипу у свој завичај – у етносело Станишићи код Бијељине. То је урадио и кад је прошли пут био тренер „црно-белих”:

– Једна од идеја је била да се створи тимски дух. Пауза нам је добро дошла. Немам ниједну замерку на рад играча. Сад долази тежи део посла – да се то преточи на терен, да направимо добре резултате.

И његови претходници су хвалили играче за оно што пружају на тренинзима. Међутим, на утакмицама је било другачије. Милошевић „мрзи кад нема публике на стадиону”, јер тад „има проблем да мотивише играче.” У таквим околностима је, сматра он, још теже домаћину.

Да фудбал постоји због публике, како по неписаном правилу изјављују сви, онда би се он играо тако да привлачи гледаоце својом лепотом, а не да се зарад бода запоставља игра.

Партизан је досадашњим приступом изгубио много више од титула. Уместо куповине странаца, којима је Хумска 1 само пролазна станица у каријери, морао би да се посвети свом расаднику или да из нашег атара пресади неку садницу (дабоме, увек може да се накалеми и нека баш добра сорта из иностранства). И Расим Љајић и Саво Милошевић наглашавају значај сопствене школе фудбала. На њима је да те речи претворе у дело.