Ко Куртију даје наду за улаз у Савет Европе

Иницијатива Приштине да се чланство Косова и Метохије у Савету Европе нађе на дневном реду следећег састанка Комитета министара подржао је Берлин, али је упркос томе велико питање да ли ће до тога доћи, или ћемо ипак сведочити кршењу свих норми. Београд ће наставити да води активну дипломатску борбу и покушаће да спречи да јужна српска покрајина на „мала врата” постане део ове међународне организације. Тиме Србија, осим међународног права, штити и основне принципе Савета Европе. Космету су постављена два услова за чланство. Први је враћање земљишта манастиру Високи Дечани, који је влада привремених приштинских институција испунила. Други се, пак, односи на формирање Заједнице српских општина.

Упркос дипломатским притисцима Берлина, реално и суштински није се променило ништа од услова постављених пред приштинске власти пре неколико месеци, у вези с доношењем одговарајуће одлуке Комитета министара СЕ. Приштина није учинила ништа у вези с усвајањем Статута ЗСО, што је очито, бар званично, кондицио сине ква нон за регулисање статуса КиМ у СЕ. Пошто се ту ништа није променило, а нема ни индиција да се нешто дешава, ако би се поштовала правила и оно што је раније речено, дипломате не виде да се ту ствара нека могућност да се ово питање отвори. Једини начин је да буду погажене све норме и да се примени систем двојаких стандарда, у виду пречица, као што би могао да буде трик да је Приштина послала тзв. косовском уставном суду Нацрт ЗСО, и да то буде представљено као довољан услов, без разматрања када ће и с којим суштинским овлашћењима заједница заиста бити формирана.

Бивши министар иностраних послова СР Југославије Владислав Јовановић каже да се ту постављају два питања – како неко, без испуњавања примарних обавеза као што је формирање ЗСО, уопште може да помисли да би могао да аплицира за чланство у некој организацији. За „Политику” пита како једна територија коју матична земља не признаје и која нема неспорне границе с другима може уопште да уђе у једну озбиљну међународну организацију.

„Та нека нова чланица не сме да има недостатке правне природе, а у овом случају КиМ има радикални недостатак јер је без признања матичне земље прогласило независност и нема неспорне границе. Велико је питање како ће да се заврши ова дипломатска офанзива, иза које несумњиво стоји Немачка, и то је битка нерава. Циљ је да се Србија стално узнемирава, да полако долазимо до сазнања да не можемо да променимо оно што је Запад насилно и радикално спровео и да се полако, корак по корак, саглашавамо с том чињеницом, јер су они проценили да ми то нисмо спремни одједном да урадимо као што се то од нас годинама тражи”, каже Јовановић. Додаје да је реч о ствари која је сложена и има пуно неразјашњених компонената. Управо због тога, Владислав Јовановић сматра да је пре реч о узбуни и галами, него о свршеној чињеници и истиче да не може нешто да буде завршено на тај начин. Сматра да је реч о психолошко-тактичким потезима који треба да држе Београд под константним притиском и да нас заплаше не бисмо ли почели да попуштамо.

„Мислим да та иницијатива неће успети ни овог пута, иако све те европске институције остају неме пред серијом антисрпских потеза и провокација које тзв. правно уређена држава Косово врши према својим грађанима који желе да живе нормално и слободно. Нико од њих не жели да их неко ко је власт буквално натера да оду куда желе, када већ не могу животно да остану тамо. То је проблем који се повећава из дана у дан, а на који ЕУ, европски парламент и НАТО остају слепи и глуви. Једноставно их не интересује ништа што би могло да буде легитимно право Србије кад је у питању Косово и Метохија”, истиче Владислав Јовановић.

Амбасадор Немачке на КиМ Јерн Роде изјавио је да се од Косова не тражи да донесе коначну одлуку о ЗСО. Како је истакао, слање Нацрта статута ЗСО на разматрање Уставном суду биће довољно за чланство у Савету Европе. Роде је нагласио да Косово, за почетак, треба да направи први корак. „Рекли смо да нацрт треба послати уставном суду како би суд проверио да ли је то у складу с уставом Косова, ово је први корак. То би било довољно да чланство у СЕ буде веома брзо. Ти састанци се не могу често сазивати на гласање, а то је пре извесног времена разјашњено, без овог корака нема гаранције већине. Неуспешно гласање било би катастрофално”, казао је Роде, преноси „Репортери”. Додао је да Немачка жели да КиМ буде део СЕ, али и да Космет мора да ради свој посао и да се то од њих очекује.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић поручио је да је изјава Родеа „да за пријем у Савет Европе Приштина неће морати ни да формира ЗСО”, кулминација обесмишљавања дијалога и споразума постигнутих у Бриселу. „Уколико Роде мисли да укида тековине дијалога и награђује Приштину за шарену лажу, нека то јасно каже. Невероватно је да ико у политичкој и дипломатској заједници у ЕУ уопште разматра пријем Приштине у Савет Европе, у тренутку кад режим Албина Куртија спроводи екстензивно правно, политичко и физичко насиље над Србима на КиМ”, написао је Петковић на друштвеној мрежи „Икс”. Додао је да „императив поштовања људских права и преузетих обавеза мора бити снажнији од сваког једнократног политичког интереса”. „Јер, у супротном, Европа, релативизујући и пренебрегавајући положај српског народа на Косову и Метохији, негира саму себе”, закључио је Петковић.

А каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да одговор на питање ли ће тзв. Косово постати члан СЕ не зависи од Приштине, већ од њених спонзора, пре свега Немачке, код које се види озбиљан напор да се та прича убрза. За наш лист наводи да је приметна дипломатска офанзива Берлина да се та прича прогура до краја године, ако је то могуће. „Да ли ће то бити – видећемо. Услов је да се статут ЗСО стави на дозволу уставном суду. То је минимални услов, али је питање да ли то Албину Куртију сада одговара јер се предизборна кампања на Косову захуктава. Кад је реч о западним силама, оне ту ствар убрзавају у покушају да се косовска ’државност’ афирмише што брже, пре почетка расплета око Украјине. Идућа година је очигледно почетак расплета око ове кризе у Европи и покушај западних сила да усмере тај процес и да уђу у преговоре с Русијом, а да се претходно прича затвори на оним линијама које су ратни циљеви. Они би хтели да косовску ’државност’ прогурају пре тога и да Русија не би у тим преговорима могла тај преседан и целу косовску причу да користи у својој дипломатској стратегији”, наводи Миливојевић.

Да би то урадили, Немачкој је важно да обезбеде консензус у СЕ, да као пре неколико месеци не дође до подела. Ако поново буде размимоилажења, без обзира на исход, ако би и више од трећине чланица било против, то би био неуспех, јер би се довео у питање кредибилитет Савета Европе. „У том смислу ићи ће притисци на нас и покушаји да се преко наставка дијалога испослује прихватање охридског споразума и да се на тој линији ломи, с једне стране Београд, а с друге и Приштина, и да се на тај начин испослује приступ КиМ – СЕ. Зашто им је важан СЕ? Важан им је зато што би то била прва међународна организација где би Приштина ушла у неком парадржавном статусу и да се тиме пробије прича и пут према Европској унији и НАТО-у. А то је њима главни циљ и због тога на томе инсистирају”, каже Миливојевић, који има отворену резерву да ли ће то проћи, јер Београд сигурно неће седети скрштених руку и учиниће све да се не обезбеди та већина која би омогућила да КиМ постане члан Савета Европе.

Стручњак за људска права Милан Антонијевић каже да је питање чланства КиМ у СЕ тренутно замрзнуто, јер није дошло до помака у испуњавању обавеза у Приштини. За „Политику” констатује да се ништа није померило с мртве тачке јер, како наводи, Косово јесте делимично одустало од појединих неписаних мера усмерених ка онемогућавању економске сарадње са Србијом. „Како се Савет Европе пре свега заснива на документима који гарантују заштиту људских и мањинских права, треба анализирати да ли је у тој области постигнут напредак. Како Косово није урадило ништа на формирању Заједнице српских општина, не очекујем већу и масовнију подршку чланству Косова у Савету Европе у наредним месецима. Уједно, не треба заборавити да ће се на Косову почетком наредне године спровести избори и тек након њих се могу очекивати бољи ветрови сарадње, преговора и испуњавања обавеза које је преузела Приштина у Бриселском дијалогу у претходним годинама. Ту додајем и питање имовинских права Срба на Косову које је још далеко од решења у складу са стандардима Савета Европе”, каже Милан Антонијевић и додаје:

„И да не заборавимо и на оне Србе који су предуго у притвору на Косову и Метохији, а за које је могуће да нема ни основа за подизање оптужница за ратне злочине деведесетих. Све су то питања правне сигурности која мора постојати да би се разматрали даљи кораци ка чланству у Савету Европе”. Како је истакао, Немачка показује добру вољу да пружи свој допринос оним процесима које подржава. Такав је и процес чланства КиМ у Савету Европе. „Немачка покушава да нађе одговор на то што Приштина није конструктивна у дијалогу. С једне стране говори о неким последицама, што може наликовати и санкцијама, ако говоримо о искључивању из Цефте. С друге стране, показују и добру вољу да оне процесе које је Немачка одувек подржавала, а то је и чланство Косова у Савету Европе, откоче”, наводи Антонијевић. 

Мухаџири: Косово пропустило шансу

Аналитичар Артан Мухаџири истиче да је то што Косово још није постало чланица СЕ одговорност владе и премијера Албина Куртија, јер су играли политичке игре. Додаје да Космет не може да постане део те организације све док не начини корак ка формирању Заједнице српских општина. „Влада Косова је имала сјајну прилику за чланство у СЕ, али због њихове наивности тај процес није био успешан. То је била политичка медиократска игра, покушали су да у последњем тренутку пошаљу нацрт Статута Асоцијације који је израдио ’Фридрих Еберт’, што није званични нацрт који им је предао Лајчак”, рекао је Мухаџири.

Како је истакао, није могуће да КиМ постане део СЕ, а да нацрт ЗСО не пошаље уставном суду на разматрање. „Срамотно је што је таква прилика пропуштена, јер је потребно да многи фактори буду у хармонији да би се добило чланство у тако важној институцији. Мислим да ће и следећи пут бити исти процес, да ће се од Косова тражити да пошаље Нацрт ЗСО Уставном суду. Без тог корака неће бити успеха, биће трошење енергије, ако влада Косова жели чланство, а да не испуни обавезе из дијалога. Мислим да је то била веома глупа одлука, да играју такве политичке игре у тако важном тренутку”, додао је Мухаџири.