Молдавија између ЕУ и Русије

Молдавија је на референдуму после драматичног пребројавања гласова на крају ипак одабрала европску будућност, али није на председничким изборима, као што се очекивало, оверила други мандат председници Маји Санду која се пласирала у други круг.

Веома тесна победа проевропских снага на референдуму са мање од хиљаду гласова разлике показује да нема разлога за велико славље. Упркос оптужбама о руском мешању које је Кремљ категорично одбацио, ова бивша совјетска република од 2,6 милиона становника и даље остаје располућена између Брисела и Москве.

После пребројаних 99,5 одсто гласова на референдуму који је у недељу одржан у исто време с председничким изборима гласачи су подржали са 50,3 одсто да се пут ка придруживању ЕУ унесе у Устав као државни циљ, док је 49,7 процената било против.

Овакав исход референдума је мало ко очекивао, јер су недавне анкете упућивале да ће опција за ЕУ глатко победити. Поједина истраживања су тврдила да је 63 процената грађана за европску оријентацију земље. Али, изненађење се догодило и на председничким изборима. Упркос предвиђањима Маја Санду (52) није победила у првом кругу. Проевропска председница је освојила највећи број гласова (42,2 одсто) и одмериће снаге у другом кругу 3. новембра са Александром Стојаноглуом (57), бившим тужиоцем кога подржавају руски социјалисти. Он је са 26,2 одсто гласова остварио бољи резултат од очекиваног. На председничким изборима популиста Ренато Усати је завршио на трећем месту (13,8 одсто), а за њим бивша гувернерка Гагаузије Ирина Влах, која је добила 5,4 процената гласова.

Француски политиколог и стручњак за овај европски регион Флоран Пармантије за АФП каже да тесан резултат на референдуму неће довести у питање преговоре о придруживању ЕУ, али ће на неки начин ослабити проевропску слику становништва и вођства Маје Санду. Овај аналитичар сматра да је са оваквим резултатом победа Санду у другом кругу далеко од осигуране. Поготово што би бројни мали кандидати могли да се удруже против ње и пруже подршку Стојаноглуу у другом кругу.

У току претпрошле ноћи, када је било пребројано 90 одсто гласова и када се чинило да ће грађани рећи „не” ЕУ, стратешком циљу земље, председница Маја Санду је осудила „напад без преседана на демократију”.

Како преноси Би-Би-Си поводом већ раширених оптужби о куповини гласова, иза чега наводно стоји Русија, Санду је поручила да њена влада има јасне доказе да је купљено 300.000 гласова, што је назвала преваром без преседана.

„Криминалне групе, делујући у договору са страним силама, непријатељским према нашим националним интересима, напале су нашу земљу десетинама милиона евра, лажима и пропагандом како би заробиле нашу земљу у неизвесности и нестабилности”, изјавила је молдавска председница, преносе агенције.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Санду мора да изнесе доказе о својим тврдњама да се Русија мешала у изборе у тој земљи. Он указује да је темпо раста гласова у корист Санду на председничким изборима тешко објашњив.

„Кремљ је приметио механички тешко објашњиву стопу раста гласова у корист Санду и оних учесника референдума који се залажу за оријентацију ка Европској унији”, истакао је Песков, додајући да је опозиција у Молдавији била лишена могућности да учествује у изборној кампањи.

Поводом полемике између Кишињева и Москве о спољном утицају на изборни процес, молдавски органи безбедности су почетком октобра открили масовну шему куповине гласова коју је организовао Илан Шор, проруски олигарх у егзилу, који тренутно живи у Русији, који је наводно платио 15 милиона евра за 130.000 појединаца да гласовима утичу на исход референдума и председничких избора. Шор који је прошле године осуђен у одсуству на 15 година затвора због преваре и прања новца у случају скоро милијарду евра несталих из молдавских банака, 2014. негирао је оптужбе, рекавши да су ове „исплате легалне”, наводећи право на слободу изражавања. Његова популистичка партија Шор, наклоњена Русији, прошле године је проглашена за неуставну и забрањена је.

ЕК оптужује Москву

Европска комисија оптужила је јуче Русију и њене заступнике за „мешање без преседана” током гласања на референдуму о придруживању Молдавије ЕУ, тврдећи да је циљ био дестабилизација демократског процеса те земље.

„Ово гласање је одржано уз мешање Русије и њених заступника без преседана и застрашивање, с циљем да се дестабилизују демократски процеси у Молдавији”, рекао је портпарол ЕК Петер Стано.