Употреба ћирилице у Хрватској видљива само у траговима

Специјално за „Политику”
Загреб – Посланица Самосталне српске демократске странке (ССДС) Ања Шимпрага, осврнула се ових дана у Сабору на употребу језика и писма Срба у Хрватској и упозорила да је, након стигматизације и демонизовања ћирилицe, њена примена ћирилице смањена на минимум. Она је истакла да употреба ћирилице, зајамчена Уставним законом и Европском повељом о регионалним и мањинским језицима – постоји тек у траговима.

Осим тога, поновила је оно на што СДСС упозорава годинама, а то је чињеница да су садржаји јавног сервиса који се односе на мањине, мизерни. У задњих пет година, каже Шимпрага, садржај намeњен припадницима националних мањина, сведен је на мизерних један одсто укупног програма. Треба напоменути да се и тај један одсто дели на све националне мањина, тако да се садржај који се бави Србима, заправо мери у промилима.

Критици програма ХРТ-а придружио се и заступник чешке националне мањине Владимир Билек, који је упозорио ХРТ да годинама избегава да оснује посебну редакцију за мањине, што је предвиђено уговором између Владе Хрватске и ХРТ-а. Он је упозорио и да је у Хрватској порастао број кривичних дела мотивисаних националном мржњом, на шта му је реплицирала Ивана Мујкић из антисрпског Домовинског покрета, упитавши се како је то могуће с обзиром на то да средства која се издвајају за рад Српског народног већа расту и онда је поентирала у стилу ДП-а: „Новац хрватских грађана троши се на подстицање сегрегације, на стварање затворених хомогених заједница које живе у Хрватској, али, нажалост, врло често не осећају припадност тој земљи.”

Тако је поновила мантру екстремне деснице о Србима који воле хрватски новац, а не воле Хрватску, што је теза која заправо и доводи до пораста предрасуда, које у екстремним случајевима резултирају и физичким насиљем. Заступник Моста Анте Кујунџић изнео је тезу о синхронизираном деловању СНВ-а и Српске православне цркве: „Једни су фокусирани на церемонијалне ритуале, а други на формалну политику која не дотиче суштинске проблеме националне мањине у Хрватској. СНВ и СПЦ су заглавили између прошлости и садашњости.”

Како није образложио шта су ти „церемонијални ритуали” које проводи СПЦ, остаје нам да закључимо да се заступник Моста залаже за забрану СПЦ-а у Хрватској, јер је једино чиме се православна црква у Хрватској бави њен основни посао – држање литургија, брига за верни народ и покоји помен за жртве геноцида и рата деведесетих.

Срећом, када је претило да се расправа о спровођењу Уставног закона о правима националних мањина претвори у још један напад деснице на Србе, за реч се јавила заступница странке Можемо Урша Раукар, која је истакнула да су националне мањине, а посебно српска, пречесто предмет политиканства, предизборних кампања и скупљања јефтиних политичких поена. Она сматра да нас све држе „заробљене у истом наративу. Опасност од српског света, као да од домовинског рата није прошло 30 година”.

Она се заузела за важност медијских слобода и упозорила да политикантски напади на недељник српске националне мањине „Новости” цртају мету на новинарима и запосленима у том медију.