Проблеми са Планом победе Зеленског

Када су се у фебруару на годишњој конференцији о безбедности у Минхену окупили званичници света, готово сви су се заклињали у подршку Украјини – уз један уочљив изузетак. Републикански сенатор Џеј-Ди Венс сумњао је у америчку помоћ Кијеву, промовисао преговоре са Москвом и, за разлику од осталих сенатора у делегацији, одбио је да се сретне са председником Володимиром Зеленским.

„Много је лоших момака широм света, и ја сам сада много више заинтересован за неке од проблема на истоку Азије него за Европу”, изјавио је сенатор кога ће пет месеци касније Доналд Трамп одабрати као републиканског кандидата за потпредседника САД.

Џеј-Ди Венс је велики противник помоћи Украјини, а знао је да поводом подршке Америке буде скептичнији од Трампа. Он тврди да Украјина нема шансе да поврати сву територију која је данас под руском окупацијом и да би мировни план требало да замрзне позиције на садашњим линијама фронт – што је Кијеву неприхватљиво.

Зеленском је после посете САД више него јасно да судбина рата, чији ток не може да га охрабрује, понајвише зависи од резултата америчких избора. У Кијев се вратио са више питања него одговора. Његов контроверзни и нереално назван План победе тешко да је продао председнику Џозефу Бајдену и потпредседници Камали Харис.

Демократе су га охрабривале да ни по коју цену не прихвати формулу „Земља за мир”, која је равна „предлогу предаје”. Добио је нових осам милијарди долара помоћи, али од испорука ракета дугог домета којима би гађао Русију и Владимира Путина „присилио на мир” по свему судећи нема ништа. Као ни брзог чланства у НАТО.

Сусрет са Трампом мора да је био обострано иритирајући. Домаћин је у Њујорку понављао да има „веома добре односе” и са Зеленским и са Путином, што гост свакако није желео да чује. Као ни Трампову често понављану опаску да је шеф Кремља спреман за мир – под његовим условом да задржи део украјинске територије, што је Кијеву неприхватљиво.

Зеленски је сусрет похабаном дипломатском фразом описао као „веома продуктиван”, али се није уздржао да касније изјави да Трамп „заиста не зна како да заустави рат”. Џеј-Ди Венса је описао као „сувише радикалног”.

Пошто је одбацио мировне планове Кине и Бразила, украјински председник је данима обилазио европске престонице покушавајући да лидерима у Лондону, Паризу и Риму и новом генералном секретару НАТО објасни како би, уз појачану војну помоћ, променио неповољан развој догађаја на фронту.

„План је дизајниран да ојача Украјину. Нема, по мом мишљењу, места скептицизму партнера – уколико нису уплашени од Руске Федерације”, уз дозу провокације каже Зеленски. „Желимо први корак – позив на чланство”, каже он, али ни око тога нема много ентузијазма, јер је НАТО против чланства док је земља у рату.

У разговорима са шефом НАТО-а Марком Рутеом и британским премијером поново је покренуо питање употребе западних ракета за гађање циљева по руској територији. Пошто су Вашингтон и Лондон скептични, не желећи да превише ризикују после тврдих претњи Владимира Путина, а и Рим је против, подршку је потражио од француског председника Емануела Макрона који сматра да би захтеву Зеленског требало дати подршку. Париз је потврдио да ће његова овогодишња помоћ Украјини од три милијарде евра бити послата, а да ће почетком 2025. бити упућени и ловци „мираж”.

Украјински председник коначно је пред парламентом у Кијеву обелоданио свој План победе од пет кључних тачака, од којих су најважнији захтеви за безуслован хитан позив за учлањење у НАТО и појачање војне подршке. У замену, Западу је понудио учешће у експлоатацији минералних ресурса и обнови Украјине.

Украјински план, који би по замислима аутора присилио Москву на мировне преговоре и „праведно” окончање рата 2025, искључиво зависи од савезника, али они, жали се Зеленски, чешће помињу реч „преговори” него „праведно”. Није то само одговор америчком саветнику за националну безбедност Џону Кирбију који је изјавио да је „преговорни крај највероватнији исход”, већ и оданом савезнику, председнику Чешке Петру Павелу који је јасно поручио да Украјина „мора да буде реална” и да разуме да ће „највероватнији крај рата бити да део украјинске територије остане под руском окупацијом, привремено”.

Да ли се то припрема сценарио из 2014, када је Русија окупирала Крим а потом га анектирала? Запад је прихватио политику свршеног чина, а Зеленски би да то избегне по сваку цену јер он под „праведним” миром подразумева потпуно повлачење руске војске са сваког педља украјинске територије, укључујући и Крим.

Да би покушао да оствари свој план, Зеленски тражи чланство у НАТО, које му је обећано али нико није спреман да шаље позив. Како би спречио даље напредовање руских снага на истоку, сматра да мора да одговори гађањем циљева у дубини руске територије, али савезници су и око тога уздржани.

Зеленски је на најновијем самиту ЕУ у Бриселу представио свој план и још једном тестирао политичку вољу Запада, али све ће зависити од резултата америчких избора 5. новембра. Уколико победи Трамп, од „плана Зеленски” нема ништа. Американац промовише „план Путин”, а Запад ће се сагласити са тим јер ни због Зеленског ни због Украјине није приправан да отвори сукоб са једном од две највеће нуклеарне силе света.