Природни ресурси одредиће будућност

Специјално за „Политику”
Казањ – Главни град Татарстана живи под специјалним режимом. Појачане су снаге безбедности, школе су обуставиле рад, снабдевање и саобраћај имају посебан протокол. Цене су три пута више него што је уобичајено. Делегације и новинарске екипе из целог света смештени су тридесетак километара од Експо центра, где се одржава самит. Од самог изласка са аеродрома до уласка у хотелску собу – све је у знаку Самита БРИКС-а.

У загрљају савременог и традиционалног Казања, препуног трагова културе средњовековне Русије, очекује се сусрет лидера БРИКС-а – Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка – са државама које су аплицирале за чланство у овој заједници народа, као и са државама посматрачима, међу којима је и Србија. Очекује се да мир, који прижељкује цео свет, добије нови облик трасирања преко природних ресурса до планетарне заједнице народа у уравнотеженим односима, без хегемонистичког надметања.

На овом, 16. самиту БРИКС-а у Казању, значајно место обезбеђено је и за Србију, пре свега због начела њене спољне политике, али и због природних ресурса, који јој дају значајну улогу у светским токовима. Уз то, Русија врло цени неутралну и непристрасну политику Србије, што је посебно и истакнуто у саопштењу из кабинета председника Путина, након лидерског телефонског разговора са председником Србије Александром Вучићем, у недељу.

С друге стране, Европска унија, у најмању руку, није одушевљена српско-руским билатералним односом, замерајући Србији што није осудила руску специјалну операцију у Украјини подизањем санкција Руској Федерацији, а на чему јој је Русија и те како захвална. Као што је познато, БРИКС је неприхватљив за НАТО и ЕУ. Међутим, због политичке, војне, а превасходно економске моћи (ММФ предвиђа да ће до краја ове године БДП БРИКС-а чинити 37,3 одсто светског БДП-а, а ЕУ 14,5), Запад види БРИКС као субјекат који може својим активностима да утиче на све врсте токова у свету. Земље чланице БРИКС-а имају скоро четири милијарде људи, као и своју развојну банку (НБД).

Иако се самит одржава у непосредној близини руско-украјинског сукоба, где се индиректно сукобљавају НАТО и Руска Федерација, концепт БРИКС-а добија незаустављиву прогресију, а шефови држава и влада у први план поставили су природне ресурсе, који ће одредити будућност планете.

Данас БРИКС својим перманентним проширењем и економским јачањем, као и стварањем своје валуте, треба да сачува еквивалент вредности. Ипак, свака чланица БРИКС-а ће у својој земљи задржати сопствену валуту, за разлику од ЕУ, чијем се приступању и увођењем евра гасе домаће валуте, а истовремено се поставља као балансер америчком долару, како би се мобилисали ресурси за инфраструктурне пројекте одрживог развоја у земљама БРИКС-а и другим тржишним економијама у настајању.

БРИКС, између осталог, због ресурса које поседује наша земља (злато, бакар, литијум, пољопривредни производи…), прижељкује да Србија постане чланица.

Да је дијалог свевремени делотворан начин за решавање несугласица, показују и самити БРИКС-а, уз наду да ће се тај концепт проширити и на остале сегменте конфликата. Наиме, међу земљама тзв. глобалног Југа, и то међу иницијаторима ове заједнице, постоје одређена отворена питања, али се у интересу мира и развоја економије проблеми решавају дијалогом.

С друге стране, Самит БРИКС-а указује на заокрет будућности у односу на историјски поглед уназад тиме што у први план истиче природне ресурсе и шаље поруку Западу, а посебно САД, будућем председнику Америке и његовој администрацији, да је будућност мира у коришћењу природних ресурса, а не у употреби наменске индустрије.

Оно што председници СССР-а и САД нису успели да постигну у дугој историји хладног рата – очекује се да ће председник Путин са будућим председником САД успети, да ће компромисом у интересима извести свет из кризе и да ће светским небом завладати мир. Назиру се контуре креирања планетарне заједнице народа која би могла да следи пут мира.

Нова валута за пројекте одрживог развоја

Данас БРИКС својим перманентним проширењем и економским јачањем, као и стварањем своје валуте, треба да сачува еквивалент вредности. Ипак, свака чланица БРИКС-а ће у својој земљи задржати сопствену валуту, за разлику од ЕУ, чијем се приступању и увођењем евра гасе домаће валуте, а истовремено се поставља као балансер америчком долару како би се мобилисали ресурси за инфраструктурне пројекте одрживог развоја у земљама БРИКС-а и другим тржишним економијама у настајању.