Криза и даље обара цене

Лидери двадесет водећих економија света недавно су провели у Вашингтону приближно пет часова окупљени за истим столом. Циљ је био да се пронађе излаз из финансијске кризе или како да се стане на пут економском паду који захвата једну по једну земљу. Жеља су да она што пре умине и да се никада више не понови.

На самиту су били присутни, како је пренео Глас Америке, лидери највећих индустријализованих земаља, али и председници и премијери економских гиганта у развоју попут Кине, Индије и Бразила. Заједно, чланови ове разноврсне групе – Г 20 – обећали су да ће појачати напоре како би подстакли раст својих економија, и нагласили подршку већој контроли и регулативи глобалног финансијског система.

Међутим, лидери су признали да ће бити потребно време да се дође до заједничког, конкретног плана акције. Они су поручили својим министрима финансија да разраде детаље плана, и објавили да ће се поново састати до краја априла 2009. До тада, председничка транзиција у Сједињеним државама биће завршена, а председник Буш предаће власт свом наследнику Бараку Обами. Новоизабрани председник није присуствовао самиту. Ипак, у радијском обраћању и на видео снимку који је објављен на његовој Интернет страници за период транзиције, Обама је изјавио да је важно размотрити економске проблеме са којима се суочавају сви Американци, а не само велике фирме у финансијском сектору.

– Ако смо ишта научили од финансијске кризе, то је да не можемо да дозволимо да Вол Стрит цвета, а обични грађани испаштају. У овој земљи, ми се успињемо или падамо сви заједно, као један народ – поручио је Обама.

Британски премијер Гордон Браун изјавио је да се акције о којима је разговарано на економском самиту у Вашингтону односе и на те проблеме.

– У питању није апстрактни језик високе политике, већ стварна питања, која утичу на свакодневни живот. Ради се о томе да се предузимањем акције спасу уштеђевине, да људи задрже послове, и не остану без својих кућа – истакао је Браун.

У светлу финансијске кризе потребно је погледати и цене некретнина у Србији. Оне су пале. Разлог је слабо интересовање купаца.

Како се сазнаје из медија, последице финансијске кризе и те како осећају и велика грађевинска предузећа. То потврђује смањено интересовање за куповину њихових станова. Велики број инвеститора је привремено обуставио или успорио радове на изградњи објеката, јер немају средстава, а кредити које банке дају за пројектно финансирање су, у овом тренутку, прескупи.

Пад цена по квадрату креће се од 10 до 20 одсто, а очекује се да, до краја године, пад за додатних 10 одсто.

У Крагујевцу на тржишту некретнина у купаца на кредит нема, а продавци станова не знају шта да учине са некретнинама. Они који су куповали станове у изградњи за 600 евра по квадрату да би их продали по 1.000 евра за квадрат су у „небраном грожђу”. У Нишу је економска криза преполовила интересовање за куповину станова. Без обзира на мању тражњу, цене некретнина се нису промениле, тако да квадрат стамбеног простора у центру града кошта од хиљаду до хиљаду и триста евра, док је на периферији цена тридесетак одсто нижа. Цене некретнина у Новом Саду су драстично пале. Станови који су раније коштали 1.500 евра по квадрату сада коштају од 1.100 до 1.200 евра за квадрат.