Списак ђака родитеље подсетио на злочин у „Рибникару”

Од нашег дописника
Подгорица – Оно што се догоди у свету, надаш се да ће брзо стићи и до тебе, говориле су старије генерације у Црној Гори. Међутим, та нада се, у случају родитеља, наставног особље и управе Основне школе „Павле Ровински” у Подгорици развила у – страх. Због тога су се ангажовали и Министарство просвете, науке и иновација, као и Министарство унутрашњих послова.

Наиме, сви су занемели од страха након сазнања да је један од ученика осмог разреда направио списак с именима више ученика, иако се још увек не зна зашто је тај дечак саставио списак својих вршњака, другара из разреда. Свима, не само у школи већ и грађанима Подгорице на уму је била мисао да овај инцидент подсећа на ситуацију која је претходила трагедији која се догодила у београдској школи „Владислав Рибникар” и да би се нешто слично могло и овде догодити ако сви заједно (управа школе, наставно особље, истражни органи и све надлежне установе) не реагују на време и утврде који су били мотиви ученика да састави списак. Постојање спорног списка, који је наводно сачинио ученик осмог разреда, потврдила је и управа школе, уверавајући родитеље да нема места паници и да су предузете све потребне мере.

Не изражавајући сумњу у добре намере и одлучност надлежних институција, забринути и запрепашћени прављењем списка, родитељи ученика подгоричке школе обратили су се медијима верујући да постојање списка с именима њихове деце не сме остати необјављено, јер, како кажу, „притисак јавности је најбоља мера превентиве и предострожности”. Додају да то чине не заборављајући трагедију која се догодила у београдској школи у мају прошле године, када је ученик, чијим родитељима се суди, будући да он сам као дете није кривично одговоран, извршио масовно убиство ђака и једног чувара осмолетке.

Министарство просвете, науке и иновација саопштило је да „након прве информације да је у једној подгоричкој школи један од ученика на цедуљи исписао имена ученика те школе, министарство је алармирало све надлежне институције како би предузеле мере и радње из своје надлежности и како би се до краја расветлио овај случај”.

Експерт за вршњачко насиље и докторанд социјалног рада Виолета Голубовић за „Политику” каже да, када је у питању ситуација у ОШ „Павле Ровински”, потребан „мултидисциплинарни приступ који ће подразумевати ангажованост школе, Центра за социјални рад, Управе полиције и родитеља, из разлога што је детету потребна помоћ у промени проблематичног понашања које је испољило, а то је могуће уз помоћ стручњака (психолога, социјалног радника, педагога)”.

„Неопходна је сарадња са родитељима, у којој је потребно укључити Центар за социјални рад. Ситуацију треба посматрати на начин да деца оваквим понашањем скрећу пажњу на себе и на овај начин нама указују да им треба помоћи и пружити им подршку”, каже Голубовићева. „Забрињава ме чињеница да данашње генерације немају културу толеранције и емпатије и несвесне су последица свог поступања и понашања”.

Поручује да „акценат треба да буде на томе не како казнити због лошег понашања, већ како помоћи кроз алтернативне и превентивне мере да се такво понашање промени”. Да је насиље у црногорским школама узело маха, о томе смо писали у неколико наврата. Ипак, остаје питање без одговора: зашто се касно интервенисало у неколико претходних случајева вршњачког насиља и да ли су поједине институције, првенствено судство, преблаге у изрицању казни за вршњачко насиље. Јер истина је да починиоци остају на необјашњивим судским опоменама, које нису примерене правди. Такве судске „мере” нису довољно убедљиве да насилници схвате да су починили недозвољену радњу и дело, нити разумеју да је опомена прилика да поправе своје понашање, а не да после углавном неделотворних опомена још жешће нападају своје вршњаке.