Главу горе, идемо даље
Сви природно желимо да наши клубови стално побеђују своје ривале, да тријумфи долазе брзо и веома лако, укључујући ту и лични раст сваког појединца. Али, тајна заправо није у томе да је довољно само да желите да побеђујете, већ да у том процесу стваралаштва морате да уложите више времена за тренинге. Уложите ако треба и три пута више труда и енергије како бисте порасли у односу на конкуренте. Наша Црвена звезда уопште није крива што је прејака за овдашњу фудбалску конкуренцију. И преслаба за Европу. Много је разлога што је то баш тако, а један од главних је тај што наш шампион нема јаке провере код куће, па због тога често и страда чим пређе границу. Играчи, а са њима и тренер, признали су немоћ пред Монаком. И у трећем међусобном дуелу два клуба победу је однео француски тим, који је лако савладао наш најбољи тим, али је снагу и моћ показао и против Барселоне, па се због тога неодољиво стиче утисак да је клуб из Кнежевине на добром путу да ове године оствари добар резултат у Лиги шампиона.
Звезда се добро држала све док нису почели да пуцају конци у везном реду, па је на крају одбрана опасно настрадала. Иако је пре одласка постојала каква-таква нада да некадашњи првак Европе може у свом трећем овогодишњем покушају да направи бар мали резултатски помак у односу на претходне утакмице, на крају се испоставило, да је Звезда и даље преслаба за озбиљну конкуренцију. Отуда и не чуди што је пре свих Звездан Терзиућ, још пре жреба, рекао да је објективно нашем прваку место у Лиги Европе а да ће време показати да овај тим има перспективу.
Изостанак Мирка Иванића ненадокнадив је губитак за ову екипу. Такође, млади чувар мреже Марко Илић, тек треба да добро научи домаће лекције, па онда да буде снага екипе. Међутим, опште је уверење да је одлазак Корејца Хванга, кога холандски медији ових дана величају и кују у звезде, можда и највећи Звездин хендикеп. Јер, Корејац је „крпио” многе рупе у одбрани, пожртвованом игром показао да је озбиљан играч и за велике утакмице, као и да је долазак Радета Крунића, као његове замене, ипак бар за сада потез – да се не увреди мирни момак из Фоче – од којег Звезда неће имати исте оне бенефите што их је имала са Хвангом. Али, време ће бити најбољи судија. Једноставно, мало је један Елшник, колико год да се Словенац трудио, да исправи све грешке својих саиграча.
Владану Милојевићу није било лако после тешког пораза. Наш тренер је на један, рекло би се, врло трезвен и одмерен начин бирао речи, не желећи да сав терет кривице свали на играче. Милојевић је преузео кривицу после пораза.
– Испред нас је била надахнута и надасве доминантна екипа. Искрено, покушали смо да неутралишемо све њихове позитивне карактеристике, али то није било лако. Не желим да тражим никакав алиби за пораз. Моја је кривица, али, треба бити објективан, јер нас је прилично пореметила повреда Дуартеа. Знали смо да ривала краси физичка доминација. Једноставно, тешко је носити се са снажним играчима као што их има Монако. Идемо даље – истакао је Милојевић.
Наредних дана Звезда ће се суочити са даљим изазовима. После фудбалског двобоја у Монте Карлу велики број играча пожалио се на повреду.
– Искрено, ситуација није баш најбоља – не крије Звездин тренер. – Коштаће нас ова утакмица у сваком погледу. Пораз као пораз је саставни део игре, али када изгубите неколико кључних фудбалера, онда треба добро размислити и направити стратегију за наредну утакмицу. Олањинка је повредио лигаменте, Ндиаје је такође морао да изађе, Силас....
Наравно, пред Звездом су нови мечеви. Још пет јаких провера, шанса и прилика да се стигне до првих бодова, иако је конкуренција веома јака. На посртање, које је могуће после оваквих пораза, нико у клубу и не помишља, јер Звезда има довољан фонд играча, спреман да се носи на чак три фронта, пошто следеће седмице почиње и борба за домаћи Куп. Зато, треба добро распоредити снагу која ће бити преко потребна пошто фудбалска борба тек предстоји.
На крају реч две о Шерифу Ндиајеу. Можда је партија против Монака његова најбоља откако је обукао Звездин дрес. Ако је неко сумњао у његов квалитет, Ндиаје је против штопера Монака показао да је играч који може да направи разлику на терену. Само, права је штета што прексиноћ није имао бар једног расположеног саиграча поред себе. У другом полувремену када је кренуо сам против свих врло брзо је био осуђен на пропаст.
Утакмице против Интера и Монака оснажиће карактер сваком играчу, посебно младићима попут Андрије Максимовића, кога клуб све више промовише, не плашећи се последица и пораза. Јер, како да добијете и идете напред ако не ризикујете. Уосталом, у озбиљном фудбалском свету свака лекција се плаћа па и ова коју је прошла Црвена звезда....
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


