Озбиљно подривање ауторитета Г7

Специјално за „Политику”
Казањ – Строге безбедносне провере и контроле на улазу у Експо центар у Казању стварају редове у којима се у просеку стоји дуже од једног сата. Ово је практично једино што се може замерити организаторима 16. самита БРИКС-а, који су се трудили да укажу гостопримство и за учеснике форума из реда медија припреме комфорне услове за рад, садржајан и занимљив културни програм. Одржавање овако озбиљне и масовне манифестације са собом носи озбиљне ризике и изазове. У граду су на снази озбиљне мере безбедности, али атмосфера ипак не одговара ванредном стању. На улицама су приметни саобраћајци, али не и специјалне полицијске јединице, или Росгвардија. Проблеми постоје с интернетом, јер се на моменте у појединим деловима града смањује његова брзина и слаби сигнал, што такође изазива незадовољство одређеног броја колега. Упућени с којима сам разговарао објашњавају да се то дешава услед активности уређаја за противелектронско ометање, концентрисаних овде као превенција од украјинских дронова који су долетали до Казања.

На темељима асоцијације коју су већ сада далеке 2009. основали Бразил, Русија, Индија и Кина почиње да се гради организација која озбиљно подрива ауторитет Г7 као првог центра моћи на планети. Чак и западни медији попут „Форин полисија”, Би-Би-Сија и „Њујорк тајмса” сагласни су у оцени да овогодишњим форумом председник Русије Владимир Путин демонстрира да изолација њега и његове земље ван западног света практично не постоји.

Упркос најавама да би то могла да уради ове године, Саудијска Арабија није се формално придружила БРИКС-у. Међутим, овде је представља министар иностраних послова принц Фејсал Фархан ел Сауд. Након победе на изборима екстравагантног Хавијера Милеија, који је за само пола године успео да подигне стопу сиромаштва за чак осам процената, са 49 на 57 одсто, Аргентина је повукла кандидатуру, која је у пакету с новим чланицама требало да буде прихваћена 1. јануара ове године. Отворен интерес за чланство у БРИКС-у показује скоро четрдесетак држава, од којих се по значају истиче чланица НАТО-а Турска, чији је председник Реџеп Тајип Ердоган јуче у својству посебног госта стигао у Казањ. Аспирације ка чланству показују и две најмногољудније муслиманске земље, Пакистан и Индонезија, у којима живи више од 500 милиона људи.

Са 16. самита БРИКС-а изостала је Куба, која је недавно претрпела ураган и велику хаварију највеће електране у земљи, због које је већина територије ове земље остала без струје. У Казању нема ни бразилског председника Луле да Силве. У званично образложење да је од пута одустао због лакше повреде не верује наш саговорник, бразилски новинар Пепе Ескобар, познат по антиглобалистичким ставовима. „Ја у то не верујем, то је за мене неприхватљиво”, каже Ескобар и додаје: „У Бразилу постоји снажан анти-БРИКС лоби, чији су представници инфилтрирани у владајућу врхушку, посебно унутар Министарства иностраних послова и утицајних компанија. Њих финансирају америчке фондације за подршку НВО, укључујући и Сороса, као и неке институције ЕУ. Њихов задатак је да задрже Бразил у сфери утицаја Запада.” Ескобар сматра да ће „занемарујући БРИКС, Бразил платити високу цену у будућности, бојим се да ће место које нам као једном од оснивача БРИКС-а припада заузети Иран, а ми ћемо бити маргинализовани, бићемо играчи другог реда”.

Саговорника из Индије др Рамешвара Синга срећемо непосредно након састанка који су индијски новинари имали с премијером Нарендром Модијем. Он истиче да је за његову земљу БРИКС дао „кључни допринос за смањење затегнутости у односима с нашим највећим суседом Кином, с којом смо раније имали доста проблема”. Даље наводи: „Сада се премијер Моди сваке године среће у оквирима БРИКС-а с председником Си Ђинпингом, то раније није било могуће и плод тих сусрета је да сада боље разумемо једни друге. И то је заиста непроцењиво.” Као главни моменат овогодишњег самита др Синг види то што ће напокон бити дефинисан почетак функционисања система плаћања БРИКС пеј. „Кад је Русија искључена са СВИФТ-а то је изазвало забринутост у свих пет држава чланица да Американци то једног дана могу урадити и њима. То што ћемо сада добити независан платни систем који неће ограничавати нашу сарадњу с партнерима представља велики плус за Индију”, сматра др Синг.

„БРИКС-у је, имајући у виду различитост и величину земаља које окупља, требало много времена да прерасте у платформу која ће одиграти најзначајнију улогу у промени света. Много тога требало је прецизирати и утаначити, пређен је заиста велики пут и у будућности ће бити лакше не само да старе чланице сарађују, већ и да се придруже нове државе које стоје у реду”, сматра др Синг, док његов бразилски колега Ескобар истиче: „БРИКС је већ постао најважнија мултилатерална организација на свету која гради пут ка мултиполарном свету. Ако мене питате, овде у Казању се дефинише будућност новог, мултиполарног света.”

Удео БРИКС-а у светском БДП-у 37,4 одсто

Данас БРИКС ствара 35 одсто светског дохотка, толико колико је пре 15 година стварала Г7, чији је удео сада пао на 30 одсто. Очекује се да ће учешће БРИКС-а у светском дохотку наставити још прогресивније да расте наредних година из два разлога: прво, у пет земаља оснивача живи 45 одсто светске популације, а у земљама Г7 10 одсто; друго, од ове године чланови БРИКС-а постали су Иран, Египат, Етиопија и Уједињени Арапски Емирати. С њима је удео БРИКС-а у светском БДП-у порастао на 37,4 одсто.