Свега пет одсто младих може да приушти приватног психолога

Две од три младе особе у нашој земљи често су под стресом, половина њих често има симптоме анксиозности, трећина њих каже да је често депресивна, док исти проценат младих сматра да се понекад осећа депресивно, говоре подаци из најновијег Алтернативног извештаја о положају и потребама младих у Србији 2024. године, које сваке године реализује Кровна организација младих Србије (КОМС). Како у разговору за наш лист истиче Гордана Адамов, програмска директорка КОМС-а, посебно забрињава податак да скоро половина младих, узраста од 15 до 30 година, која је учествовала у овом истраживању, сматра да им помоћ стручњака за ментално здравље у државним институцијама није доступна, а велики број њих оцењује да ову врсту помоћи могу да добију само у приватној пракси. Међутим, проблем представља чињеница да је већина младих незапослена, односно да су им примања исувише мала да би себи приуштили приватног психолога или психијатра, о чему више него илустративно говори податак да свега пет одсто младих особа у Србији користи услуге приватне психотерапеутске праксе.

„Адолесценција јесте један од најбурнијих периода у животу човека, због чега су тегобе са менталним здрављем чест пратилац овог развојног доба. Охрабрује чињеница да се о психичком здрављу све више говори у јавном дискурсу, јер то значи да ова тема више није табу, али је забрињавајуће што млади имају доживљај да су им услуге стручњака за ментално здравље често недоступне. Ми знамо да су листе чекања у државним установама веома дугачке, а подаци из нашег истраживања говоре да свега једанаест одсто младих зарађује новац који им је довољан за пристојан живот, па не чуди податак да само мали проценат њих има пара за приватног психотерапеута”, каже наша саговорница.

И док подаци изведени из интердисциплинарног пројекта „Cov2Soul” говоре да је током лета 2021. године злоупотреба алкохола код младих узраста од 18 до 25 година била три пута чешћа него у осталим узрасним групама, резултати истраживања КОМС-а такође потврђују ову статистику.

„Када упоредимо резултате истраживања из 2019, 2020 и 2021. године, видимо да су веома високи проценти злоупотребе алкохола и психоактивних супстанци. Тако је, примера ради, 2019. чак 95 одсто младих рекло да је макар једном у животу пробало алкохол, марихуану је конзумирало 52 процента њих, док је цигарете пробало 73 одсто младих. Две године касније, 93 одсто младих који су учествовали у нашем истраживању потврдило је да је макар једном у животу пробало алкохолно пиће, 72 процента њих конзумирало је цигарете, док је 50 одсто пробало канабис. Једино што више забрињава од ове статистике јесте чињеница да су све психоактивне супстанце широко доступне и јефтине, због чега их и конзумира велики број младих.

Поред тога, брине и податак да млади не праве узрочно-последичну везу између конзумације алкохола и психоактивних супстанци и насиља, односно не разумеју да алкохол изазива сужење свести и може узроковати саобраћајне несреће са озбиљним повредама или смртним исходом, као и да узрокује раздражљивост и повећану агресивност код особе која га конзумира, што је чини потенцијалним виновником или жртвом насиља. Подаци показују да од 2018. до 2024. опада број младих који сматрају да алкохол и психоактивне супстанце узрокују насиље. Осим тога, млади не уочавају ни везу између конзумације алкохола и марихуане на развој зависности и озбиљнијих менталних проблема, иако подаци Института за ментално здравље говоре да три процента шеснаестогодишњих дечака спада у категорију алкохоличара, упозорава Гордана Адамов, додајући да је и ове и прошле године око две трећине испитаника рекло да подржава легализацију марихуане и медицинске сврхе, али и да 40 одсто младих „гласа” за потпуну забрану пушења у угоститељским објектима.

С обзиром на то да се Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Србији ради већ осму годину заредом, то омогућава поређење података, а оно што његове ауторе такође забрињава јесте пораст младих који су изложени дигиталном насиљу, као и раст броја оних који оправдавају насиље.

„Примера ради, 2019. године трећина младих рекла је да су били жртве дигиталног насиља, док је ове године чак половина њих изјавила да је претрпела сајбербулинг, а та врста насиља узрокује озбиљне менталне проблеме. Са друге стране, између 2023. и 2024. године значајно је опао број младих који су били жртве физичког насиља – са 50 на 25 одсто, али се стиче утисак да се то насиље прелило у виртуелни простор. Компаративна статистика такође сведочи да је 2019. године 85 одсто младих сведочило неком облику насиља, што ствара утисак личне небезбедности која води у анксиозност. Исте те године мање од трећине младих сматрало је да се за насиље може наћи оправдање, док је ове године чак 52 одсто њих рекло да се насиље може оправдати – овај податак може се тумачити одјеком мајских трагедија које су се догодиле прошле године, али и субјективним доживљајем младих да је казнена политика према починиоцима насиља блага, односно да полиција не ради свој посао”, закључује Гордана Адамов.