Обележен 23. октобар – Дан ослобођења Новог Сада

Нови Сад – На новосадском Спомен-гробљу бoраца нaрoднooслoбoдилaчкoг рaтa 1941–1945. гoдинe положени су венци поводом 23. октобра – Дана ослобођења града у Другом светском рату. У име града Новог Сада венац су положили градоначелник Милан Ђурић и председница градске скупштине Дина Вучинић. Почаст борцима и жртвама одали су на том месту и председница Покрајинске владе Маја Гојковић, начелник Јужнобачког управног округа Милан Новаковић, представници Градског одбора Савеза удружења бораца НОР-а, Војске Србије и Организације резервних војних старешина града Новог Сада.

„Окупили смо се да обележимо 80. годишњицу ослобођења Новог Сада у Другом светском рату, рекао бих, кључног тренутка у историји нашег града. Одајемо почаст храбрим душама, војницима који су се борили против окупатора и који су дали своје животе за нашу слободу. Сећамо се више од пет хиљада грађана који су изгубили животе током трогодишње окупације. Ова жртва, која представља скоро сваког дванаестог становника нашег града, служи као подсетник на високу цену коју смо платили за нашу слободу”, казао је градоначелник.

Указао је на важност спречавања ширења идеологија које прете човечанству, да се спречи да икада поново заживе.

„Наша је одговорност да пренесемо лекције наше блиске историје будућим генерацијама како се ужаси прошлости никада не би поновили. Наслеђе хероја, знаних и незнаних, који су жртвовали све за нашу слободу, јесте извор снаге за све нас, док настојимо да изградимо још бољи Нови Сад и унапредимо квалитет живота свих његових грађана. Настављамо да развијамо наш град, вођени духом слободе. Вечна слава свима који су се за њу борили”, нагласио је Ђурић.

Спомен-гробље налази се у оквиру градског гробља у Новом Саду. Завршено је и отворено за јавност 21. октобра 1984, поводом четрдесете годишњице ослобођења града. Ту је сахрањено 286 погинулих бораца, а уклесана су и имена 538 погинулих који су сахрањени на другим местима. Спомен-гробље је подигнуто по идејним решењима архитекте Чедомира Радовића, који је са вајарем Војином Дедејевићем и групом сарадника 1977. године освојио другу равноправну награду на општем Југословенском конкурсу.